Документарна изложба „Нематеријално наслеђе Дунава - уметност дељења народног знања и обичајне праксе"

Библиотека „Центар за културу“ из свог Завичајног фонда представља документарну изложбу  под називом „Нематеријално наслеђе Дунава - уметност дељења народног знања и обичајне праксе“, која је отворена од 10. фебруара до 10. марта 2025. године у галеријском холу библиотеке у Кладову.

Аутор изложбе је Сузана Антић, етнолог музејски саветник Народног музеја Зајечар уз асистенцију сарадника

Нематеријално културно наслеђе, или како се често назива живо наслеђе, можемо препознати кроз праксе, изразе, знања, вештине, инструменте и предмете, који су део прошлости, али и савременог живота једне заједнице. Као обележје идентитета заједнице, преноси се с генерације на генерацију и његовим носиоцима пружа осећај припадности. Традиционална знања и вештине, обичајне праксе и веровања, које су заједнице у Србији препознале као обележје свог идентитета и континуитета, а који су показали виталност и сачувани до данашњег дана, уписани су Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. Њега чине елементи распрострањени и присутни на територији целе Србије, између осталих и Ђурђевдански обичаји; то подсећа да различите заједнице, живећи на истом културном простору деле и размењују традиционалне форме поанашања и чувају их за генерације које долазе. Обележавањем овог празника буђења природе, заједница бројним обичајним радњама настоји да пренесе снагу оживљене природе и нове вегетације на људе и стоку, живину и пчеле, на усеве и винограде. Неки обичаји који су и јавни и приватни, чије одржавање развија осећај припадности, повезани су са одређеним простором и временом, као што су они који припадају Ускршњим обичајима. У овом домену присуп може бити ограничен на одређене чланове заједнице, као што је учешће нпр. у лазарачким или русаљским групама. Назив Русаље дошао је, по једном од тумачења, од латнске речи роса (ружа), јер се падања дешавају у доба када је све у цвету, када се и падалице („Русалке“) полажу на зелену траву најмање на три места уз вршење култа и затим подижу „из мртвих“. Вера у загробни живот види се и при самом давању „помана“ које и јесу увод култу падања у транс.
Ова изложба је припремљена и први пут представљена у оквиру Европске године културног наслеђа 2018. и манифестације "Дани европске баштине" чији јецентрални републички  домаћин била наша установа, Библиотека "Центар за културу" Кладово.
Изложбом је омогућено представљање и упознавање разумевање културног наслеђа као заједничког ресурса, суседних градова и држава и то Дробета Турну Северин из Румуније, Видин из Бугарске и Кладово из Србије.  Циљ је подизање свести о заједничкој историји и вредностима и јачању осећаја припадности заједничком европском простору.
Захваљујемо се на сарадњи Флорентини Пленицеану и Јулији Горнеану из Регионалног Музеја Дробета Турну Северин, Клаудији Флорентини Балас, из Музеја округа Олт, Слатина из Румуније као и Петку Христову са Института за етнологију и студије фолклора са Етнографским музејем Бугарске академије наука.