Дуодрама о Михајлу Пупину "ПУПИН - последњи сан"

03.12.2024.

Поводом 170 година рођења Михајла Пупина (1854-1935) српског и америчког научника, проналазача, професора на Универзитету Колумбија, носиоца југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасног конзула Србије у САД, Библиотека "Центар за културу" Кладово приређује извођење дуодраме "ПУПИН - последњи сан", по тексту Вјере Мујовић у режији Милоша Павловића.
Играју: у улози Михајла Пупина, Душан Матејић, у улози Пијаде Пупин, Вјера Мујовић. 

Уторак, 10. децембар 2024. у 19.00 часова - хол библиотеке у Кладову. 
Цена улазнице је 250 динара. 

ПУПИН – ПОСЛЕДЊИ САН,  представља једно могуће сценско виђење Пупина, имагинарни сусрет мајке Пијаде и сина Михајла. Мајка слуша, теши, умирује народним умотворинама, псалмима, успављује сина.  Михајло Пупин, у дубокој старости, сећа се свог живота и постигнућа – као дечак, као научник, као патриота, као имигрант, као учесник и сведок важних историјских догађаја …
 
Михајло Пупин, један од највећих светских научника, прослављао је, бранио и помагао Србију. Пупин је живео у расејању, али је читавог живота помагао матицу, помагао је Србију у време балканских ратова, за време и после Великог рата. Захваљујућу Пупину и његовом пријатељству са америчким председником Вудроом Вилсоном, 1918. године се у Вашинтону први пут завијорила страна застава, и то – српска.

Пупин је помогао школовање бројне деце, учествовао је на Париској мировној конференцији и дао огроман допринос у њеном раду, а, опет, за добробит Србије. Потекао је из Идвора, и преко Панчева и Прага, стигао до Америке, студија на Колумбија универзитету, усавршавања у Енглеској и Шкотској, доктората у Берлину, да би се вратио на Колумбију – као професор. Никада није пропустио прилику да помене одакле је потекао и да нађе начина да помаже Србију и проноси њену славу. Основао је неколико фондова у циљу слања и организовања помоћи Србији.
Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Пре сто година добио је и Пулицерову награду за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака".
Пријатељевао је са најважнијим светским научницима и америчким државницима, али је увек мислио на речи своје мајке, дубоко верујуће, религиозне жене која је схватала важност учења и науке. То је једна од ретких мајки која је терала свог сина од себе, у свет, да би се дошло до вишег и већег циља – знања и напретка. И у позним годинама, када је тешко ходао, говорио је да мора да устане када помене своју мајку.

За ову сценску игру о односу мајке и сина, о односу према знању и учењу, о језику, о науци, о расејању, туђини, имиграцији, патротизму, нацији и идентитету, коришћени су текстови из Пупинове аутобиографије за коју је научник награђен и Пулицеровом наградом, српска народна књижевност коју је сакупио Вук Ст. Караџић, Нови Завет, пословице..

У току представе користиће се и мобилни телефони у живом преносу који дају могућност гледаоцима да саму представу, током њене изведбе, прате и из других визура. На овај начин нови медији и комуницирање путем њих, сиболички представљају достигнућа у телекомуникацијама за које је Пупин дао неке од најзначајних патената.