Изложба књига у част Моме Капора

Поводом 88 година од рођења Момчила Моме Капора, једног од највољенијих српских писаца, библиотека приређује изложбу књига из свог фонда посвећену његовом богатом књижевном стваралаштву. Подсећамо се на топлину његових прича, духовитост запажања и вечиту љубав према Београду, која је прожимала његова дела.

Позивамо вас да обиђете изложбу, откријете или поново откријете Капоров свет и препустите се чаролији његових прича.

Момчило „Момо” Капор је био српски сликар, књижевник, новинар, члан Сената Републике Српске и Академије наука и уметности Републике Српске.

 Рођен је у Сарајеву 8. априла 1937. године. По матурирању Капор се одлучује за студије сликарства. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића са просечном оценом 9,9.

Велику популарност код публике Момо Капор стиче кроз текстове Белешке једне Ане, које излазе у часопису „Базар“. Године 1972. Белешке једне Ане излазе и као књига, у издању „Оекономика Београд, Београдско издавачко-графички завод“. Капора као писца открио је Златко Црнковић, уредник познате загребачке библиотеке „Хит“. Тако су у издању „Знање Загреб“ (библиотека Хит) изашли бестселери: И друге приче (1973), Фолиранти (1974), Белешке једне Ане (1975), Провинцијалац (1976), Ада (1977), Зое (1978), Од седам до три (1980), Уна (1981). Капор постаје један од заштитних знакова ове едиције. Поред великог броја наслова, романа и збирки прича, аутор је и великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (Бадеми с ону страну смрти, Банкет, Валтер брани Сарајево, Џоли џокеј, Крај викенда). Романи Уна и Књига жалби доживели су екранизацију. Године 1982. излази књига Онда, а затим следе Сентиментално васпитање (1983), Књига жалби (1984), 011 (1988). Године 1988. Превођен је на француски, руски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Последњих година живота био је редовни колумниста франкфуртских Вести. Умро је у Београду, 3. марта 2010. године на Војномедицинској академији, од последица рака грла. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.