Клуб љубитеља читања за новембар - 2024. године
18.11.2024.У четвртак, 28. 11. 2024. године у просторијама Библиотеке „Центар за културу“, Клуб љубитеља читања се састаје од 18 часова и расправљамо о роману Искупљење аутора Ијана Макјуана.
Ијан Макјуан је енглески романописац и приповедач. Рођен је 21. јуна 1948. у Олдершоту, Енглеска. Добитник је угледних признања као што су награда "Сомерсет Мом" и Букерова награда.
Као син професионалног официра детињство је провео у војним базама у Сингапуру и Либији. Студирао је књижевност и магистрирао на првој британској катедри за креативно писање код култног сатиричара Малколма Бредберија. На књижевној сцени појављује се 1975. са својом магистарском тезом - шокантном збирком приповедака Прва љубав, последњи обреди, која му доноси награду "Сомерсет Мом " (1976). Следи друга збирка прича, а потом и романи Бетонски врт, Утеха странаца, Дете у времену, Невин човек, Црни пси, Истрајна љубав и виртуозна сатира Амстердам којом осваја Букерову награду 1998.
Роман Искупљење из 2001., оцењен је као ремек-дело савремене англофонске књижевности, добија висока признања у Британији, Шпанији, Немачкој и САД, и достиже милионски тираж. Смештен у три временска периода, Енглеску 1935, Француску и Енглеску током Другог светског рата и савремену Енглеску, роман приповеда о безазленој грешки девојчице која ће уништити туђе животе; њено одрастање под сенком те грешке; и промишљања о природи писања. Роман тематизује разумевање и одговор на потребу за искупљењем, природу зла, метафикционалност, класну неједнокост, ратна разарања и љубав.
Аутор је и једне књиге за децу: Сањар. Један је од најпопуларнијих европских писаца, а Тајмс га је 2009. године уврстио на листу 50 највећих британских писаца од 1945. године. Дејли Телеграф му је доделио високу 19. позицију на листи 100 најмоћнијих људи у британској култури. На српски језик су превођени његови романи који су наилазили на значајан одзив критике.
Добро нам дошли!
Заинтересовани за укључивање у рад Клуба љубитеља читања за одрасле могу се јавити библитекарки Александри Кленцовљевић.