Промоција збирке поезије Градови острва воде Катарине Фиаменго из Кладова

У четвртак, 3. јула 2025., од 20 часова, на Летњој сцени Библиотеке „Центра за културу“ у Кладову биће представљена нова збирка поезије Градови острва воде Катарине Фиаменго.

Катарина Фиаменго рођена је 10. марта 1984. године у Кладову. Пише поезију, хаику и кратке приче. Учешћем на регионалним књижевним фестивалима и наградама за поезију, хаику и прозу, потврдила је свој ауторски израз. Уредница је рубрике поезије у електронском часопису „Афирматор“.

Књиге:

– Rcioadina (зборник радова са књижевне радионице ЦСМ-а, шест аутора, радионицу водио Драшко Милетић, Београд, Србија, 2005);
– Профили (збирка поезије, КК „Бранко Миљковић“, Књажевац, Србија, 2007);
– Вече пре (збирка поезије, награда Спасоје Пајо Благојевић, Пивске вечери поезије, Центар за културу Плужине, Црна Гора, 2009);
– Симбиози (збирка поезије у преводу Елене Пренџове на македонски, „Современост“, Скопље, Македонија, 2015);
– Разгледнице (збирка хаику поезије, „Богојевићева издања“, „Пресинг“, Младеновац, Србија, 2020);
– Путописи (збирка поезије, награда на Пресинговом регионалном конкурсу за најбољи необјављени рукопис поезије за 2020. годину, „Пресинг“, Младеновац, Србија, 2021).

Превела је с македонског избор из поезије Елене Пренџове Политички коректна поезија/Љубољубива („Современост“, Скопље, Македонија, 2015).

Организује и води књижевне вечери Пoeзиja у блoку и Књижевни слет.

Чланица је Српског књижевног друштва.

Збирка поезије Градови острва воде, по речима уредника Ивана Маринковића, јесте „плејлиста за касне сате, за шетњу по крају, мирис морске соли, укус пивске пене, километре на предњим и задњим седиштима, узбуђења, узнемирености, несанице, заносе. За смене доба. За градове. Дело путује ка њима. Налази се на, можда, неочекиваним местима. Осећања се не објашњавају – само се пуштају да буду.“

О збирци је писала и Сања Радуловић:

Збирка Градови острва воде је скуп живописних покретних слика. Подељена је у три дела (на шта упућује њен троделни наслов, који је истовремено и ослобођен потребе да сваки поднаслов буде посебно именован). Сваки део означиће и најавити тек римски број, лагано, готово неосетно спуштајући мост за прелаз из једног у други.
Иако логичним запажањем и сходно томе и очекивањем, први део збирке требало би да припада градовима, други острвима, а трећи водама, не постоји строга подела; није искључено мешање, сједињавање и преплитање свих делова.
Градови и места, па и воде, су мизансцен, сценографија, позорница на којој се одигравају најразличитије ситуације – често свакодневне и добро познате. Издигнутим их чини поетски језик који поништава прозаичност и ситнорелистичност.