Резултати другог наградног литерарног конкурса “Драгољуб Тодоровић - Гриља”

20.12.2024.

Поводом 150 година Читалишта у Кладову септембра 2023. године, на иницијативу наше установе и породице Тодоровић установљена је литерарна награда “Драгољуб Тодоровић - Гриља" установе Библиотека “Центар за културу” Кладово. Циљ установљене награде коју прати литерарни конкурс је подстицање литерарног стваралаштва које красе особине својствене уметничкој заоставштини Драгољуба Тодоровића - Гриље, бившег дугогодишњег директора Дома културе, првобитне установе културе у Кладову.

Награда за најбоље литерарни рад (тематска прича, поезија, прозни текст … ) додељиваће се сваке године поводом 1. новембра, датум са првим писаним трагом о постојању Читаонице у Кладову (1. новембар 1873).

Литерарни конкурс афирмише првенствено културну и завичајну баштину подручја општине Кладова. Конкурс може бити и ликовни.

На овогодишњем другом литерарном конкурсу пристигло је 30 литерарних радова и четири ликовна рада.

Жири је једногласно одлучио и овим путем проглашава победнике другог литерарног конкурса „Драгољуб Тодоровић – Гриља“:

ПРВА награда припада Марији Ђорђевић из Ковина за песму „Волим Кладово“,

ДРУГА награда припада Ирени Тодоровић из Кладова за песму „Кладово“,

ТРЕЋА награда припада Татјани Миливојчевић из Сремске Митровице за прозни текст „Крв није вода“.

Одлучено је да се посебном похвалом и поклонима наградe;

Ученице 7. разреда Основне школе „Љубица Јовановић Радосављевић“ из Подвршке;

-          Лана Србуловић за песму „Моје Кладово“

-          Ивана Трајиловић за песму „Моје Кладово“ и

-          њихова наставница Наташа Генчић, професор српског језика

Ученици Основне школе „Хадук Вељко“ из Корбова за ликовне радове и то;

-          Сергеј Фајмоговић, ученик 1. разреда из издвојеног одељења у Рткову,

-          Луна Николић, ученица  1. разреда из издвојеног одељења у Рткову,

-          Николас Марјацић, ученик 4. Разреда из издвојеног одељења у Рткову,

-          Марко Човртић, ученик 4. разреда из издвојеног одељења у Рткову, и

-          њихова учитељица, Сања Мургановић

Жири је такође одлучио да ће ван конкуренције, посебном наградом наградити учешће и пријављен литерарни рад, песника за децу, Власте Ценића из села Кочана код Дољевца, под називом „Добродошлица Хансу Кристијану Андерсену, Кладово тридесетих година 19. века“ чији текст у целости објављујемо у наставку ове информације.

 

Свим учесницима конкурса уручује се захвалнице за учешће на конкурсу због посвећеног труда.

Хвала најлепше на учешћу и интересовању свим учесницима другог литерарног конкурса „Драгољуб Тодоровић – Гриља“  и упућујемо најсрдачније честитке награђенима и учесницима конкруса!  

Свечана додела награда ће бити обављена у петак 27. децембра 2024. године са почетком у 17.00 часова у галеријском простору Библиотеке у Кладову.

Награде ће доделити супруга Борка и унука Драгољуба Тодоровића Гриље, Милица, као и  Жаклина Николић директорка Библиотеке “Центар за културу” Кладово.

Добро нам дошли!

ВЛАСТА Н. ЦЕНИЋ (Кочане) 
ДОБРОДОШЛИЦА ХАНСУ КРИСТИЈАНУ АНДЕРСЕНУ,    Кладово, тридесетих година 19. века

У праву си, Андерсене:

какве Рајне, Волге, Сене

и остало томе слично.

Најлепши је Дунав лично!

 

Док рукама модрим пљуска,

лађа љуља, као љуска.

Како каже стара мапа:

стигао си до Ђердапа!

 

О, молим те, драги Хансе,

неће бити друге шансе...

Хајд изађи са галије

и не питај: то, шта ли је.

 

Јесте јутро, осам сати,

али ово мораш знати.

Кладово ти руке пружа,

та најлепша Дунав-ружа.

 

Није машта, није варка:

Кладово је стварна бајка!

(Имали смо, у том смеру,

и кнегињу  Оливеру.)

 

У насељу Пемци било

зрно што га породило.

Од Римљана и Словена

траје радост свевремена.

 

Од чудесне песме речне

и моруне дуговечене,

преко моста Трајанова

до тврђаве крај Кладова.

 

То што тамо негде бућка,

назнака је доброг ручка.

О, најдражи наш туристо,

откриј наше гостопримство.

 

Из дубоке модре груде

теби у част гусле гуде.

Вук Караџић беше овде

цариник крај Дунав воде.

 

Нек ти ова бисер-пена

буде лепа успомена.

Кладово ти клада, ставља

срце свога Подунавља.

 

Оче Сирене и Палчице,

остани нам бар малчице.

Да залазак сунца сретнеш

и у нове бајке метнеш.

 

Дарујем ти вина бурад

и дунавских шкољки дугмад.

И на крају кличем ово:

Добро дошо у Кладово!

 

Добро дошо ко нам дође!

Ја сам Аврам, Вељко, Ђорђе,

Михаило, Гриља, Војин...

Све не могу да набројим.

 

А, у ствари, ја сам Власта,

једна ласта враголаста

која с југа радо слети

да ужива у плавети.

 

Инспирација:

Најпознатији туриста у овим крајевима тридесетих година XIX века био је бајкописац Ханс Кристијан Андресен. Његове импресије сажете су у следећим редовима:

„У осам сати били смо у Кладову. Путници и роба пребачени су увелику, лепо обојену галију са дрвеним кровом. Овде почиње Ђердап, који већина путника описује као део Дунава којим је готово немогуће пловити, због снажних брзака. Овде су моћни вртлози гутали чамце и разбијали лађе у комаде. Около, из речне струје која се пенуша, мрке стене пружају у ваздух своје пожудне прсте жељне ломљаве, али ми ипак можемо да прођемо кроз Гвоздена врата... Наш капетан је прешао на прамац брода, који је вукло педесетак и више Срба, крећући се, полако, стазом дуж реке и потежући конопце и ланце. Неколико бродића било је привезано уз обалу, па су сиротиСрби морали да скачу, као газеле, с бродића на бродић, да потежу и потежу, а затим да скачу у своје лаке чамце и, са конопцем око паса, да веслају, вукући инас и себе, узводно. Држали смо се сасвим уз српску обалу, јер је у средини реке неколико водопада. Вода је налетала на прамац брода. Обалу на неким местима чине ниске, али окомите стене за које су, као за балустраде, конопци причвршћивани, и за које су се наши Срби држали, и тако савлађивали речнуструју. Кад би се ове препреке премостиле, они би поново искакали на обалу, аонда би наша лађа ишла као пароброд, савлађујући брзу реку... Наш храбри капетан стајао је за крмом. Лађа се љуљала као љуска и нестајала у облаку капљица и водене пене...“.