Фебруарски Клуб љубитеља читања

Хенрик Ибзен (1828-1906) је норвешки књижевник чије драме представљају највећи допринос норвешке књижевности светској. Напустио је Норвешку 1864. године и након 27 година проведених наизменично у Италији и Немачкој, вратио се у земљу стекавши светски углед. У Норвешкој је написао своје последње четири драме, а 1900. године је доживео први од серије можданих удара и од тада био углавном ван јавности. У првом стваралачком периоду преовлађује национални романтизам, кога се он постепено ослобађа. 

Дела: Претенденти на престо (1863.), Бранд (1866), Пер Гинт (1867), Савез младих (1869), Стубови друштва (1877), Луткина кућа (1879), Авети (1881), Народни непријатељ (1882) и многе друге.

Дело Луткина кућа ( Нора) је критика положаја жене у друштву. За прво извођење Луткине куће у Немачкој, морао је да напише нов завршетак у коме се Нора са покајањем враћа мужу и деци. 

О популарности и значају Ибзенових дела говори податак да су се његова драме 1877. године играле у пет позоришта у Берлину у једној неддељи.

Његова поезија је остала мање запажена иако у њој има изванредних стихова.

Добро нам дошли!