190 година од доношења Сретењског устава

Ове године обележава се 190 година од доношења Сретењског устава (1835–2025), једног од најзначајнијих докумената у историји Србије. Сретењски устав, који је усвојен 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу, представљао је први модерни устав Србије и један од најнапреднијих устава тог времена у Европи. Водећи се значајном јубилеју, Библиотека "Центар за културу" Кладово припремила је изложбу публикација из свог књижног фонда које сведоче о значају Сретењског устава.

Историјски контекст

Устав је донет у време владавине кнеза Милоша Обреновића, након ослобођења Србије од османске власти, када се тежило модернизацији државе. Устав је написао Димитрије Давидовић, српски новинар, дипломата и политичар, инспирисан европским уставима тог доба, посебно француским и белгијским.

Главне одлике Сретењског устава

• Подела власти на законодавну, извршну и судску
• Грађанска права и слободе, попут слободе говора, неприкосновености приватне својине и једнакости пред законом
• Укидање феудалних односа и забрана ропства
• Држављанство за све становнике Србије
• Успостављање Савета као контроле кнежеве власти

Укидање устава

Иако је био изузетно напредан, Сретењски устав је изазвао оштре реакције Османског царства и великих сила, посебно Русије и Аустрије, које су вршиле притисак да се устав укине. Кнез Милош га је, под тим притиском, суспендовао већ у марту 1835. године, само месец дана након усвајања.

Значај Сретењског устава

Упркос кратком важењу, Сретењски устав остао је симбол српске тежње ка слободи, демократији и модернизацији. Он је утро пут каснијим уставним решењима и обележио почетак развоја уставности у Србији. Данас се 15. фебруар слави као Дан државности Србије, у знак сећања на Сретењски устав и почетак Првог српског устанка (1804).


Користан линк: 
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8%D0%B7_1838.