Dnevni list "Politika" objavljuje o Kladovu

25.06.2012.

Dnevni list „POLITIKA“ 25. juna 2012. u rubruci „Panorama“  objavljuje tekst o Kladovu pod naslovom „Zaokret dunavske oaze ka turizmu“.

Prenosimo delove.

Tekst potpisuje Stojan Todorović, dopisnik „Politike“ neumorni hroničar Timočke privrede.

 

„Наша прва ђердапска електрана на Дунаву, највећа у Европи, и град Кладово прославили су овог пролећа велики „струјни“ јубилеј. Упоредо су, четири деценије, расли киловати са „Ђердапа 1“ и бивша подунавска касаба која је у очи почетка градње електране, 1964.године, имала само 2 800 становника. Или, три и по пута мање него данас. Касаба је, у мeђувремену, постала лепо уређен град у коме данас, међу десет хиљада становника, живи трећина бивших градитеља, а у ново Кладово све више хрле и савремени туристички номади.

И када је криза, у последњој деценији прошлог и првој деценији овог века, гасила једно по једно кладовско предузеће, дунавских коловата било је, срећом, и више него што је планирано. Србија је у минуле четири деценије са „Ђердапа 1“ добила драгоцених 230 милијарди киловата струје, а Кладово је тек од понеке парице од тих силних киловата дограђивало бродоградилиште, порибљавало језера, градило хотеле, шеталишта, улице, велику плажу, индустријске погоне. И још ће градити јер је у току темељна ревитализација свих шест агрегата кладовске електране. Да им се снага увећа за десетину, а век продужи за још четири деценије.

Председник кладовске општине млади економиста Дејан Николић, из Рткова на Дунаву, подсећа да јеу минуле четири године у градњу локалних путева и асфалтирање улица у селима улагано по 50 до 70 милиона динара. У Кладову је у минуле две године изграђен нови парк, величине пет хектара. Изграђени су и савремена спортска хала „Језеро“, марина на Дунаву а у новом руху сада је и Трг краља Петра и Улица краља Александра. Град је осавременио и канализацију. Асфалтиране улице и канализацију, као ретко где у Тимочкој крајини, сада имају и села Сип, Давидовац, Кладушница, Костол, Мала Врбица, Вајуга и Грабовица.

Општински буџет је премали (2011.било је у њему 747 милиона, а ове године упланирано је 663 милиона динара) да би се само из њега све то постигло. Није од велике помоћи ни што из републичког буџета ове године треба да пристигне 143 милиона динара. Срећом, ту у помоћ, поред електране, пристижу и још успешни кладовски колективи „Ђердап-услуге“ и кладовско бродоградилиште „Дунав-Рајна-Дунав“. Прво има 1050 запослених, а обновљено и приватизовано бродоградилиште, са већинским капиталом сувласника из Холандије, тек 200 запослених, или четири пута мање него некада.

Али, тешко је надокнадити што више као некад није успешан Пољопривредно-трговински комбинат „Кључ“ (зато је све више запарложене земље), и што више уопште не раде предузећа „Напредак“ (конфекција), погон београдске „Галенике“, ваљевски „Градац“, београдски „Термовент“, Рибарско газдинство „Ђердап“ (нема више ни чувеног кладовског кавијара), „Металац“ . . . Пропао је и пројекат наводњавања велике дунавске низије „Кључ“. Велика штета. Зато што је 18 од 23 насеља у кладовској општини управо у тој низији. Дугорочно, улогу у том пројекту требало је да добије Омладинска радна акција „Ђердап“, највећа у бившој СФРЈ, која је у Кладову трајала од 1978.до 1989.године.

Отуда сада 2 200 незапослених, двоструко више него што их је било до 1989.године. Готово двоструко је више и Кладовљана на привременом раду у иностранству. Сада их је тамо 9 500, више него сваки трећи становник кладовске општине. Све је више оних који одлазе, а све мање оних који се враћају. И све је више празних луксузних гастарбајтерских кућа у кладовским селима у којима више нико не станује. Сада их, у све већем броју, купују новокомпоновани тајкуни из суседне Румуније.

Ни „бела куга“ не заобилази Кладово. Према последњем попису становништва ова општина у двадесет и три насеља има укупно 27 227 становника, 14 одсто мање него 2002.године.

Забрињава посебно што истовремено расте и број гастарбајтера и број незапослених у кладовској општини. Председник Николић се слаже да је то због тога што је мало активних и успешних привредних колектива. Траје то већ одавно и не „поклапа“ се са његовим председничким мандатом. Пресудно је што држава готово ништа не чини да охрабри и мотивише гастарбајтере да се врате и улажу своју уштеђевину у препород завичаја.

Извесно је, каже Николић ,да угашена предузећа тешко ико икада више може обновити. Али, могуће је помоћи турузму. Зато је саграђен нови хотел „Водена звезда Дунава“  („Aqua star Danube“) а гради ће се још један. Биће реконструисано и старо турско утврђење „Фетислам“ и претворено у атрактивну туристичку понуду. Биће изграђено и путничко понтонско пристаниште на Дунаву. Град је у минуле четири године већ завидно уређен и један је од најпосећенијих у источној Србији. Власник новог хотела већ гради брод за 80 путника. Странцима ће бити понуђено да обнове дунавску белу флоту и стави је у службу кладовског и подунавског туризма.

И још много шта је могуће саградити на 92 километара дунавског речног тока у кладовској комуни за потребе туризма.

У туризам верују и наши гастербајтери. Пред њиховим очима Дунав се ту код Кладова претвара у право правцијато море. Почели су гастербајтери масовно да купују луксузне станове који се граде за тржиште, а које ће они издавати туристима. Никла је минулих година изузетно уређена плажа дужине 900 метара, а испред два хотела на десној обали Дунава је лепо уређен кеј са шеталиштем дугачким готово два колометара. Изграђена су и два нова паркиралишта. Улица краља Александра се сваког лета затвара за саобраћај и претвара у кладовску „Скадарлију“. Директор кладовског Центра за културу Жаклина Николић подсећа да је кладовско културно лето годинама богато извођачима и посетиоцима, посебно туристима. Радо се њему одазивају и најпознатији уметници и уметнички ансамбли из српске престонице. И сви хвале изузетан амбијент две отворене летње позорнице испред Дома омладине и Дома културе, и сцену Дома културе који може да прими 350 посетилаца.Већ две деценије Кладово има и јединствен Археолошки музеј у Србији са неколико хиљада експоната откривених у кладовском Подунављу.

И све то у све већем броју привлачи туристе. Ђердапски киловати помажу да лепота Ђердапа буде доступнија и изазовнија.

 

 

Лична карта Kладова

 

Површина: 629 км квадратних

Насеља у општини: Град Kладово, 20 села и варошице Брза Паланка и Текија

Становника: 27227 (у граду 9423)

Запослених: 4 000

Незапослених:2 225

Пензионера: 5 268

Просечна зарада : (у априлу 2012.) 36 000 динара

Средњошколaца: 550

Основаца: 1002

 

„Бућка“ прославила Текију

 

Идуће године нова кладовска Текија, настала пресељењем старе у време градње „Ђердапа 1“, обележиће 30.годишњицу „Златне бућке Ђердапа“. Реч је о риболовној манифестацији на Ђердапском језеру која се ослања на вековну традицију лова сомова у дунавским вировима уз помоћ специјалне дрвене направе „бућке“. Прва таква манифестација, која сваке године у Текију поред риболоваца привлачи и велики број туриста (вишеструко више него што Текија има становника), одржана је у септембру 1984.године.

Долазе такмичари из свих крајева бивше СФРЈ и околних земаља, а најчешћи су, не случајно, победници Текијанци, којима је „бућкање“ вековима у крви.

У хронологији ове занимљиве риболовне и туристичке манифестације, која се од 1992.године одржава увек у првој половини августа, забележено је да је највише такмичара (110) било на 23.“Бућки“, 2006.године. На 21.“Бућки“, 2004.године, укупан улов сомова 86 такмичара био је тежак 1079 килограма, никад већи. Најтежи сом до сада уловљен је 2009.године. Био је тежак 29,8 килограма и дугачак 167 сантиметара.“