Dokumentarna izložba „Nematerijalno nasleđe Dunava - umetnost deljenja narodnog znanja i običajne prakse"

Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo povodom organizacije centralne svečanosti Dana evropske baštine u Kladovu priredila je između ostalog i fokumentarnu izložbu pod nazivom „Nematerijalno nasleđe Dunava - umetnost deljenja narodnog znanja i običajne prakse“. Autor izložbe je Suzana Antić, etnolog muzejski savetnik Narodnog muzeja Zaječar uz asistenciju saradnika.

Iz njenog izlaganja, izdvajamo i navodimo autorski tekst:

„Nematerijalno kulturno nasleđe, ili kako se često naziva živo nasleđe, možemo prepoznati kroz prakse, izraze, znanja, veštine, instrumente i predmete, koji su deo prošlosti, ali i savremenog života jedne zajednice. Kao obeležje identiteta zajednice, prenosi se s generacije na generaciju i njegovim nosiocima pruža osećaj pripadnosti.

Tradicionalna znanja i veštine, običajne prakse i verovanja, koje su zajednice u Srbiji prepoznale kao obeležje svog identiteta i kontinuiteta, a koji su pokazali vitalnost i sačuvani do današnjeg dana, upisani su Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Njega čine elementi rasprostranjeni i prisutni na teritoriji cele Srbije, između ostalih i Đurđevdanski običaji; to podseća da različite zajednice, živeći na istom kulturnom prostoru dele i razmenjuju tradicionalne forme poanašanja i čuvaju ih za generacije koje dolaze. Obeležavanjem ovog praznika buđenja prirode, zajednica brojnim običajnim radnjama nastoji da prenese snagu oživljene prirode i nove vegetacije na ljude i stoku, živinu i pčele, na useve i vinograde. Neki običaji koji su i javni i privatni, čije održavanje razvija osećaj pripadnosti, povezani su sa određenim prostorom i vremenom, kao što su oni koji pripadaju Uskršnjim običajima. U ovom domenu prisup može biti ograničen na određene članove zajednice, kao što je učešće npr. u lazaračkim ili rusaljskim grupama. Naziv Rusalje došao je, po jednom od tumačenja, od latnske reči rosa (ruža), jer se padanja dešavaju u doba kada je sve u cvetu, kada se i padalice („Rusalke“) polažu na zelenu travu najmanje na tri mesta uz vršenje kulta i zatim podižu „iz mrtvih“. Vera u zagrobni život vidi se i pri samom davanju „pomana“ koje i jesu uvod kultu padanja u trans.

I zato, u okviru Evropske godine kulturnog nasleđa 2018, Dani evropske baštine, koji su prepoznati kao jedan od ključnih programa za realizaciju Evropske godine kulturnog nasleđa, ovogodišnja zajednička tema „Evropska godina kulturnog nasleđa - umetnost deljenja“,  omogućila je da se kroz upoznavanje i razumevanje kulturnog nasleđa kao zajedničkog resursa, podizanju svesti o zajedničkoj istoriji i vrednostima i jačanju osećaja pripadnosti zajedničkom evropskom prostoru, napravi izložba „Nematerijalno nasleđe Dunava - umetnost deljenja narodnog znanja i običajne prakse“ sa kolegama iz Rumunije i Bugarske. Zahvaljujem na saradnji Florentini Pleniceanu i Juliji Gorneanu iz Muzeja Drobeta Turnu Severin, Klaudiji Florentini Balas, iz Muzeja okruga Olt, Slatina iz Rumunije kao i Petku Hristovu sa  Instituta za etnologiju i studije folklora sa Etnografskim muzejem Bugarske akademije nauka.“

Suzana Antić, Narodni muzej Zaječar

Izložba je otvorena 29. septembra i otvorena je do 19. oktobra 2018. godine u glaerijaskom holu biblioteke u Kladovu.