Februarski klub ljubitelja čitanja

21.02.2020.

Klub ljubitelja čitanja Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo okupiće se u sredu 26. februara  2020. godine u 18 časova. Tema februarskog okupljanja biće priče Antona Pavloviča Čehova, a kao obavezna kratka priča Činovnikova smrt.

Čehov je rođen 1860. u Taganrogu u Rusiji, a preminuo je 1904. godine u Badenvajleru u Nemačkoj, od posledica tuberkuloze. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Već je tada počeo da se zanima za pozorište i književnost. U gimnaziji je počeo da uređuje školske novine i objavljuje svoje radove. Nakon srednje škole, Čehov je upisao Medicinski fakultet u Moskvi. Nastavio je da objavljuje članke u studentskim časopisima, anonimno ili pod pseudonimom.

U narednim godinama, Čehov je neumorno radio uprkos iznurujućoj bolesti. Pisao je kratke humoreske, novele i pripovetke, a slavu je stekao pišući pozorišne komade i drame, od kojih su najpoznatiji Galeb, Ujka Vanja, Tri sestre i Višnjik. Smatra se jednim od najznačajnijih ruskih pisaca i dramatičara, kao i začetnikom psihološkog realizma u književnosti. Čovek i životna situacija – motivi su o kojima je stalno pripovedao, a fabule njegovih dela su jednostavne, bez naročitih junaka i posebnih dešavanja. Na meti Čehovljeve ironije našli su se licemerje, provincijska učmalost, malograđanština, siva strana života, izveštačenost, jeftine ljubave patnje, pretenciozno moralisanje o smislu života.

Činovnikova smrt je jedna od njegovih prvih objavljenih priča. Napisao ju je dok je studirao medicinu, a objavio 1883. godine u listu Iverje. Propadanje divnog ekonoma Ivana Dimitriča Červjakova glavni je motiv ove priče, u kojoj je vidljiva jasna psihologizacija glavnog junaka. Smeštena u XIX veku u Rusiji, to je priča o običnom čoveku koji, spletom naizgled bezazlenih okolnosti, biva uvučen u nesigurnost i strah zbog mogućeg zameranja nadređenom. Taj strah se pretvara u paranoju koja ga vodi u potpuno samouništenje i smrt. Činovnikova smrt  je svedočanstvo jednog vremena, a lik Čerjakova simbol čitavog društvenog sloja, koje Čehov vešto koristi da ismeje i kritikuje postojeće društveno uređenje.

Čehova i iz današnje perspektive percipiramo kao neprevaziđenog majstora kratke prozne forme, a njegova dela kao uvek aktuelna, prepoznatljiva i čitljiva.

“Mi samo slikamo život onakakv kakav je, a dalje ni koraka ne činimo”, govorio je veliki Čehov.

Korisni linkovi:

https://www.delfi.rs/knjige/autor/944_anton_pavlovic_cehov_delfi_knjizare.html

http://www.politika.rs/sr/clanak/410116/Kultura/Ce-ho-vlje-v-intimni-bol

https://pulse.rs/kosmicki-i-patnja-i-humor-%E2%80%93-anton-pavlovic-cehov/

https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/knjige-stripovi/3124672-mi-smo-zaostali-bar-200-godina-za-vremenom-samo-filozofiramo-zalimo-se-na-dosadu-i-pijemo-votku