Februarski klub ljubitelja čitanja

26.02.2018.

Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo 2017. godine određenim programskim aktivnostima obeležila je 140 godina od rođenja Isidore Sekulić, najobrazovanije i najumnije Srpkinje svih vremena, poznata kao prvi profesionalni pisac u Srbiji, prva žena akademik u Srba (http://www.kulturakladovo.rs/vest-140-godina-od-rodjenja-Isidore-Sekulic_735)

Podsećajući se vrednosti prve Evropljanke srpske kulture, Klub ljubitelja čitanja biblioteke u Kladovu u sredu 28. februara 2018. godine sa početkom u 18 časova razgovaraće o Isidori Sekulić i obeležiće se četvorogodišnje okupljanje Kluba ljubitelja čitanja.

Isidora Sekulić (Mokrin 1877. – Beograd 1958.), jedna  je od najuvažavanijih srpskih književnica, prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.

Školovala se na Višoj devojačkoj školi u Novom Sadu, Srpskoj preporenciji u Somboru i Pedagogijumu u Budimpešti.

Radila je kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine.

Pisala je o Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću i Momčilu Nastasijeviću. Posvećena lepoti pisane reči, za života je stekla veliko poštovanje poznavalaca književnosti, smatrana je najobrazovanijom i najumnijom Srpkinjom,svoga vremena, a da je pritom nailazila i na nerazumevanje okoline.

U pola veka stvaralaštva napisala je mnogo knjiga narativne proze, kritika, prevoda dela i članaka.

Najznačajnija dela koja je Isidora Sekulić su:

-          Saputnici (1913)

-          Pisma iz Norveške (1914)

-          Iz prošlosti (1919)

-          Kronika palanačkog groblja (1940)

-          Zapisi (1941)

-          Analitički trenuci i teme 1-3 (1941)

-          Zapisi o mome narodu (1948)

-          Njegošu knjiga duboke naklonosti (1951)

-          Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956)