Izložba „Vedrine i sete Branka Ćopića“

21.01.2016.

Izložba Biblioteke grada Beograda pod nazivom "Vedrine i sete Branka Ćopića" gostuje u Biblioteci „Centar za kulturu“ Kladovo od 20. januara do 28. februara 2016. godine.

Izložba je kreirana povodom obeležavanja 100 godina od rođenja jednog od naših najomiljenijih pisaca u posleratnoj Jugoslaviji.
U Kladovu se izložba prikazuje u 101. godini od rođenja Branka Ćopića (1. januar 1915. - 26.mart 1984.) smatrajući da je Ćopić večito vredna tema za istoriju, književnost, kulturu ....

Autorka izložbe je Olga Krasić-Marjanović, a dizajn potpisuje Snežana Rajković

Cilj postavke koju su priredili Olga Krasić-Marjanović i njen kolega iz Banjaluke Ratko Marić je da se ukaže da je vedri dečji pisac ostavio iza sebe i relevantno delo, ozbiljnu oporuku i tragičnu biografiju.
Njegov životni put kretao se od omiljenog režimskog pisca do disidenta. Taj ga je paradoks pratio do kraja: ni vlast koja ga je prozivala, saslušavala, pratila nije mogla da potamni i prenebregne slavu pisca široke čitalačke publike.
Bio je jedan od retkih pisaca koji je živeo isključivo od svog književnog rada. Još za života, a posebno posle smrti bio je predmet mnogih priča, polemika i nagađanja. Fama "Jeretičke priče" i njegova ljubav prema satiri, malom čoveku i zavičaju pratili su ga čitavog života.
Branko Ćopić (1915 - 1984) je ostao upamćen kao autor izuzetne popularnosti, neobično plodan, sa, za naše prilike, neverovatnim tiražima. Pritom, njegova dela su prevedena i objavljena na više od 30 jezika širom sveta.
U prepisci su pronađena pisma koja su Ćopiću tokom rata pisali majka Soja, Duša Perović, Erna Danon i brat Spasoje Čučak.
- Sadržina ovih pisma potvrđuje Ćopićevu popularnost stečenu tokom rata, ali i nagoveštavaju jednu prećutanu ljubav, verovatno i brak sa Jelom Perović... - kaže autorka izložbe Olga Krasić Marjanović.
Građa izložbe, otkriva autorka, “najvećim delom, preuzeta je iz Arhiva SANU, gde se, voljom pisca, i čuva celokupna ostavština Ćopića”, a ljubaznošću osoblja stavljena joj je na uvid i neobrađena arhivska građa.
Osim toga, na plakatima su, uz portrete pisca, posebno dati izvodi iz intervjua u kojima je govorio o svom pripovedačkom postupku, pogledu na literaturu i književnim uzorima, o pripadnosti narodu i zavičaju za koji je bio neraskidivo vezan... Izložba će biti otvorena do 8. oktobra.

Dizajn izložbe i kataloga: Snežana Rajković.

Izložbu su realizovale Biblioteka grada Beograda i Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske u okviru projekta "Vedrine i sete Branka Ćopića" koji su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ministarstvo za prosvjetu i kulturu Republike Srpske.

Korisni linkovi:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B

https://www.youtube.com/watch?v=DklvT-_dDdE