Izložba slika Mirjane Lehner – Dragić

29.04.2012.

U galeriji Centra za kulturu Kladovo, 28. aprila 2012. svečano je otvorena izložba slika Mirjane Lehner – Dragić, pod nazivom „Nada je zauvek ostala na Dunavu“.

Iz kataloga koji prati izložbu, izdvajamo:

„Dolaskom u Nemačkoj nacionalsocijalista na vlast, krajem  februara 1933. otpočelo je najstrašnije poglavlje u istoriji jevrejskog naroda – Holokaust. Na teritoriji koja je bila pod kontrolom nacističke Nemačke i njenih saveznika izvedeno je sistematsko uništenje Jevreja dostigavši, do kraja Drugog svetskog rata, broj od 6 miliona nevinih žrtava. Mnogi Jevreji rešenje za spas pokušali su da nađu odlaskom u svoju pradomovinu-Erec Izrael.

Jedan od brojnih iseljeničkih transposrta, u istoriji poznat kao Kladovski transport, sa preko 1300 jevrejskih izbeglica iz srednje Evrope, zaustavljen je na svom putu za Palestinu decembra 1939 u srpskoj varošici Kladovo. Život pun nade u spasenje ubrzo se pretvorio u razočaranje i veliku patnju. Putnički brodovi Car Dušan, Car Nikola II i Kraljica Marija postali su jedini dom izbeglicama sve do njihovog izmeštanja u Šabac septembra 1940. Tu ih je zatekla nemačka okupacija aprila 1941. a potom i tragična sudbina koju niko nije slutio na početku dugog, mukotrpnog putovanja. Tokom „kaznene ekspedicije“ Vermahta, oktobra 1941. ubijeni su jevrejski muškarci iz Kladovskog transporta i samog Šapca. Žene i manji broj dece odvedeni su u Jevrejski logor Zemun na Beogradskom sajmištu. U proleće 1942. i oni su stradali sa ostalim zatočenicima. Spasila se samo mala grupa dece i omladinaca koja je  uoči rata, sa sertifikatima za useljenje, uspela da dođe do Svete zemlje.

Tema nestanka i spas od zaborava prisutna je u slikarstvu Mirjane Lehner-Dragić od samog početka njenog profesionalnog stvaralaštva.

Sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kao spoljni saradnik Arheološkog muzeja Srbije, bila je deo tima koji je radio na lokalitetima Sip, Kladovo, Lepenski vir i Hajdučka vodenica. Lepota Dunava, Đerdapske klisure i svojevrsna umetnost jedne od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih kultura postala je za umetnicu stalna inspiracija. Na izgled jednostvana ikonografija prirode i ostatka materijalne kulture jedne civilizacije krila je, na simboličan način, proces nestajanja izazvan gradnjom hidroelektrane. Umetnica kaže: „Proživljavala sam ga vrlo dramatično, posebno potonuće Lepenskog vira. Čini mi se da ga i sada vidim. Imala sam potrebu kroz umetnost da ga sačuvam, da se ne zaboravi“.

Istovremeno je umetnica čuvala uspomenu na svoju porodicu i svoj jevrejski narod. Ciklusima Čipke moje tetke Erne i Njih ne smemo zaboraviti nije dozvolila da sećanje na strahote koje su proživeli izbledi.

Saznanje o sudbini ljudi iz Kladovskog transporta izazvao je ekspresiju emocija predstavljenu na slikama ciklusa Nada je zauvek ostala na Dunavu, spajajući u jednu celinu sve predhodno doživljeno. Duboko plaventilo neba i Dunava, oživljeno na tren svetlom gamom, sugeriše na neprekidnu borbu između nade i razočarenja. Nade izražene molitvom da stari „Lepenac“ neće nikada dostići dno, nade da će nevini izbegli narod stići do Erec Izraela i razočarenja da je na kraju, ipak, sve nestalo u tmini.

Mirjana Lehner – Dragić rođena je u Beogradu 1936. Diplomirala je na Akademiji primenjenih umetnosti, odsek grafike, u klasi profesora Mihajla Petrova. Po završetku studija bavila se, pored slikarstva, ilustrovanjem i opremom knjiga i likovno-pedagoškim radom. Član je ULUPUDS-a od 1970. godine. Niz godina bila je saradnik Arheološkog muzeja Srbije, Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika Novog Sada, Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika Jugoslavije, Muzeja grada Beograda, Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U Jevrejskoj opštini Beograd vodila je likovnu sekciju Leon Koen, a za pozorište Kralj David uradila je niz scenografija. Godišnju nagradu ULUPUDS-a dobila je za izložbe Mostovi života (1993), Čipke moje tetke Erne (2003)  i Sinagoga kao umetničko nasleđe (2006)

Značajne samostalne izložbe:

Oblici, 1970. Beograd; Forme, 1970. Beograd; Poster za dečiju sobu, 1973. Beograd, 1974. Novi Sad; Obnavljanje, 1987. Vukovar; I tu je prošao čovek, 1988. Atina – Međunarodni kongres „Bios in the next millenium“, Od varnice do požara, 1990. Bor; Dunav, 1992. Beograd; Mostovi života, 1993. Beograd; Čipke moje tetke Erne, 1994. Beograd; Njih ne možemo zaboraviti, 1998. Beograd, 2000. Beograd; Sinagoga kao umetničko nasleđe, 2006. Pančevo, Zrenjanin, 2007. Sombor, 2008. Beograd; Srajevska Hagada kao inspiracija, 2008. Beograd, 2009. Užice; Sarajevska Hagada kao inspiracija i sinagoge, 2011. Niš; Put ka svetlsti, 2011. Beograd“

Izloženi su radovi:

„Lepenac“, „Na dnu Dunava“, „Vodeni duh I, „Vodeni duh II“, „Ledolomac“, „Lepenski vir“, „Brod Car Dušan“, „Objekat u Kladovu – spomenik“, „Jutarnja molitva“, „Penelopa“, „UZlaudno čekanje“, „U iščekivanju“, „Opet led“, „Barake“, „Strepnja“, „Dvoje“.

 Koristan link:

http://www.lehner.rs/MirjanaDela.html