"POLITIKA" najstariji dnevni list na Balkanu piše o potencijalima Kladova

25.07.2011.

KLADOVO, MALI GRAD BOGATE ISTORIJE

U čaršiji najlepše

Kada se na istom prostoru osam hiljada godina smenjuju civilizacije, onda tu istoričari rade prekovremeno a običan svet sedi u kafićima i razmenjuje najnovije vesti

 

Panorama Kladova

Dunav je ta čarobna reč. Zbog njega će u Kladovu svaki hroničar moći gostima da priča o istoriji dugoj osam hiljada godina. Počinje – sa neolitom i ostacima civilizacije i kulture u Lepenskom viru, a posle su dolazili, odlazili ili nestajali Rimljani, Huni, Kelti, Sloveni, Turci, austrougarski doseljenici. Svi su se držali obale, živeli, radili ili gradili most nekad davno, od 103. do 105. godine, poput Trajana. Ili hidroelektranu, uspeh savremenih neimara pre 36 godina. O kakvom je poduhvatu reč potvrđuje činjenica da HE Đerdap može da zadovolji, recimo, potrebe Beograda za strujom ili četvrtinu potreba cele Srbije.

Običnom svetu i Kladovljanima pritisnutim letnjom žegom lepo je i bez prošlosti na tom istom Dunavu. Pokraj novog hotela „Vodena zvezda Dunava” nalazi se uređena plaža, zna se dokle može da se pliva, neverovatno čist i sređen toalet u kome se usluga ne naplaćuje...

Kad zahladi, uveče, većina je na kaldrmi Stare čaršije. Tu stižu uvek najsvežije novosti, prenose se od usta do uveta a posle utakmice u sportskoj hali nađu se tu sudije, sportisti i navijači da još jednom „proanaliziraju stvari”. Nema saobraćaja.  

Kafići, poslastičarnice, pekare, prodavnice, butici, načičkani jedni do drugih, televizori na sve strane, pa kome je uz piće po volji serija, dnevnik, muzički program − samo okrene fotelju i uživa u TV programu, makar i u komšijskom lokalu. Do kasno rade i menjačnice, s obzirom na gastarbajtere, koji tokom ferija a posebno povodom dvodnevnog Etno-festivala, juče završenog, redovno pohrle u zavičaj. Bude tu hrane, ručnih radova ali najvažniji su pevači poput Jelene Tomašević i Slavice Ćukteraš koje su nastupale.

U galeriji Turističko-informativnog centra uvek ima nečeg interesantnog, poput tkanih radova Dese Paunović, koja je dokazala da se na razboju može napraviti i tašna i ogrtač i šal. Jedna od žena, koje u Kladovu, pod okriljem udruženja „Misija Kreativa”, svojim delima pokazuju da zanimanje i inspiracija ne moraju da se svađaju i da i trgovac po struci može da bude vrlo uspešan stvaralac.

Žaklina Nikolić, direktor Centra za kulturu Kladova, ovih dana bila je poprilično zauzeta postavljanjem dve izložbe. Jedna je „Dunavska avantura” u galeriji, sa video prezentacijama nekih prošlih vremena i simulacijama putovanja kroz Đerdapsku klisuru. Druga je „Tvrđave na Dunave”, postavka u atrijumu centra, kojom je pre svega zahvaljujući Ministarstvu kulture pokazano da Dunav povezuje kao nit Bač, Petrovaradin, Beograd, Smederevo, Ram, Golubac i tvrđavu Fetislam u Kladovu. Fetislam je utvrđenje nastalo na temeljima rimskog Zanesa, 1524. godine kada se Muhamed Drugi pripremao za osvajanje Evrope. Čine ga velika tvrđava i mali grad unutar nje. U svojoj burnoj prošlosti često je menjala gazdu i definitivno je 26. aprila 1867. predata srpskim vlastima pa se taj datum slavi kao Dan opštine.

Ali, nije u Kladovu samo Dunav dostojan divljenja zbog „krivudanja” – Velikog i Malog kazana – koja pravi putujući kroz klisuru. Ne baš tako poznata reka Blederija u selu Reka zaslužna je što meštani već trista godina u istoj staroj vodenici, koja pripada svim seljanima, melju žito, a nekoliko kilometara ispred pravi prelep vodopad. Vodena zavesa visoka sedam metara. Da posetilac ne poveruje − Kladovo, grad ne preterano velik, ali trista čuda za videti. Arheološka otkrića se podrazumevaju, mada su mnoga zbog gradnje brane potopljena. Dovoljno daleko od vode, na sigurnom, nalazi spomenik Vuku Karadžiću, koji je nekada davno bio upravnik carine u Brzoj Palanci.

Kladovljani su ponosni i na crkvu Svetog Đorđa. Nekada je postojala mala, pa je na njenom mestu sagrađena nova 1862, u vizantijskom stilu, a u nju su ulazili i kralj Aleksandar Obrenović sa majkom kraljicom Natalijom i Nikola, Pašić, Ilija Garašanin a sada svakom posetiocu padne u oči uljana slika sa figurom Svete Petke u prirodnoj veličini, koju su 1933. crkvi darivali Darinka i Mihajlo Simić.

I još nešto neobično. Kladovo ima mnogo vozača, svaki treći žitelj ovog grada ima dozvolu. Došapnuo nam je to Uroš Banović, poznatiji kao Lala, inženjer koji je radni veo proveo u hidroelektrani, a kao stručnjak za saobraćaj vodi petkom specijalizovanu emisiju „Saobraćajno oko” na Radio Đerdapu. O ovom gradu, u koji se doselio iz Vojvodine, pa mu odatle i nadimak, napisao je hiljade tekstova.

Novi trg, park...

Jovan Stingić, načelnik opštinske uprave u Kladovu se nekada bavio sasvim drugim poslom: po završetku pravnog fakulteta postao je inspektor za privredni kriminal. Sada se u svom rodnom gradu bavi komunalnim temama, kaže kreativniji je to posao i može mnogo toga korisnijeg da se postigne (još je radnik MUP-a i miruje mu radni odnos) i sa zadovoljstvom priča kako će za mesec dana biti završeno preuređenje Gradskog trga, da su za dve godine urađene dve fontane, gejzir...

− Mnogo toga pre nije ovako izgledalo u centru. Lane smo počeli izgradnju parka na površini nešto većoj od pet hektara i to je vrlo ambiciozan projekat koji nam je kao donaciju uradilo Zelenilo Beograd, ističe Stingić. − Predračunska vrednost tog posla, koji se sprovodi u delo sa Hidroelektranom Đerdap je oko 60 miliona dinara a kada sve bude gotovo u parku će moći da se igraju najmlađi, odmaraju penzioneri, rekreiraju oni sportskog duha. U ovoj zelenoj oazi počelo je i podizanje Dečjeg grada na 50 ari, koji će delom, osim novcem HE Đerdap, biti finansiran iz evropskih fondova, jer kako Stingić ističe, gde god nađu mogući izvor para nastoje da konkurišu.

Načelnik posebno naglašava da će se završetkom parka napraviti čitav kompleks, s jedne strane se već nalazi sportska hala a na kraju niza će biti marina. Gosti su uvek dobrodošli, ali za sada u Kladovu, iako je na obali Dunava kojom plove silni brodovi, nema putničke već samo teretne marine.

− Oko 60.000 turista nas je posetilo lane, prednjačili su učesnici seminara i radničkih sportskih igara. Do 500 gostiju možemo da smestimo bez problema u ovdašnje hotele, mada kada ta brojka bude premašena kao dobri domaćini podstičemo i privatni smeštaj i nađemo mesta u kampu u Karatašu − dodaje načelnik Stingić, najavljujući preuređenje marine i srednjovekovne tvrđave Fetislam, za koju su pare obezbeđene iz Evropske unije. Za one iz predgrađa asfaltirani su kilometri puteva, uvedena kanalizacija...

 Brojke kažu

·U opštini Kladovo, u 32 mesne zajednice živi 32.000 stanovnika

·grad Kladovo ima 12.000 žitelja

·na privremenom radu u inostranstvu je 8.000 Kladovljana (recimo, svi iz sela Ljubičevac su, recimo, u Danskoj, oni iz Vrbice su u Beču a gastarbajteri iz Grabovice rade u Švedskoj), ali oni uglavnom ne ulažu novac u privredu i projekte već grade velike kuće i štale koje ostaju prazne

·Kladovljanki ima za 2000 više nego Kladovljana

·najbrojnije je stanovništvo između 45. i 49. godine

·među decom uzrasta do četiri godine ima 652 dečaka i 571 devojčica

Autor teksta: Rajna Popović

objavljeno: 24.07.2011.