Promocija knjige „Korbovo na Dunavu“

13.07.2014.

Monografija „Korbovo na Dunavu – vremeplov od praistorije do sadašnjosti“ autora Dimitrija Singurilovića iz Kladova, promovisana je u Korbovu na dan seoske zavetine, na Petrovdan - 12. jula 2014. godine.

Iz predgovora knjige, izdvajamo:

Месна заједница Корбово 1983. године, издаје књижицу о селу Корбову са аутор ским текстом  Тодоровић Драгољуба, са подацима прикупљеним од Миливојевић Драгана и Пишљагић Јована -  омаленог формата, на 22 стране.

            Из наведене књижице могу се, између осталог, сазнати и подаци о положају, настанку и имену села, пореклу становништва, типу кућа и насеља, привреди и друштвеним делатностима, народној радиности, послератној изградњи и коришћеној литератури.

            Сматрали смо да је то, за једно овакво насеље, недовољно и штуро, те се кренуло у потрагу за додатним подацима о селу на крајњем североистоку земље. Без обзира  на то како се оно звало или зове, тражиле су се  информације о селу на Дунаву, овде широком и равном,  језерском, укроћеном још једном нашом браном, која обезбеђује преко потребну електричну енергију, створену снагом дунавске воде.

             Кренуло се у потрагу за додатним подацима о насељу у великој Дунавској равници, богатој плодним ораницама, општинском житницом, рекордерима у пољопривредној производњи. Дунавској равници која се, због великог меандра Дунава у облику кључа и ``Кључем`` назива. У потрагу за изворима о Дунаву којим су многи пловили или на коме су многи рибарили, али и о селу где су пољопривреда, рибарство и бродарство одавно најзаступљеније делатности.

            Кренуло се у потрагу за изворима који говоре о ранијем животу на овим просторима, али не од историјског настанка места, које датира из XVI века, већ да би се потврдила, допунила или изменила досадашња сазнања. Она се првенствено односе на праисторију, каснији период, па и на само име насеља, које је настало од латинскe речи за гаврана (Corvus Corax), птицу лешинара, коју је народ назвао ``корбу``. Ове птице су, како легенда каже, јеле пре више стотина година, или чак од времена Корвина, и умрле од фаталне болести.

            Учврстили смо тако своје знање кроз чињеницу да се становништво одавно на овом плодном земљишту бавило пољопривредом, имало високе приносе гајених култура и производњу која је подмиривала потребе, како самог локалног становништва, тако и намете у време давања осмине и десетка Турцима, обавезног или слободног  откупа одмах после Другог светског рата. И касније,  на стотине тона, па и вагона, рецимо, пшенице, чак и у лошим годинама за пољопривреду, с општинским, регионалним, па и републичким признањима за рекордерство,  при чему је коришћено много трактора, плугова, а о чекићарима да и не говоримо. Потврдила се и позитивна улога ООК и других организација.

            Потврдили  смо важност чињенице о значају привредног риболова – услед  нарочитог познавања риболовних места, дуго времена је био богат  улов моруне због меса, али и икре, на месту званом ``Мрвац``.

            Потврдили смо чињеницу великих миграција село-град шездесетих година прошлог века, миграција које су знатно смањиле број становника десетак година касније. Потврдили смо даље ``пустошење“ територије која има пребогату историју и више значајних појединаца, значајних не само за насеље, општину, регион, земљу – него и шире: пре свега  из  породица Маринковића, Рамадановића али и других.

            Допунили смо сазнања о значају Корбова за праисторију, од мезолита до данашњег периода. Допунили смо сазнања која указују на романизацију народа који су Рим и његове снаге затекли, доласку Словена, симбиози Срба и Влаха, о животу за време Турака, каснијој изградњи кућа моравског стила са нешто издуженом чеоном страном, украшених тре мом и збијености истих. Данас, још увек има таквих стамбених објеката, мада их је све мање и мање – полако заувек ишчезавају. Замењени су новим, с електричним инсталацијама, водоводом и другим вредностима савременог стандарда. То се може рећи и за тзв.``друштвене објекте``, попут школе која је овде почела са радом одавно. Почела и на ставила са дугогодишњом традицијом  изврсних учитеља у добром и квалитетном школском објекту, као центру многих збивања у насељу.                                                                                                                                                                         

            Комплетирали смо сазнања и о другим делатностима попут народне радиности, културног аматеризма, спорта и осталог дела живота у насељу Корбово.   

                 

Јун 2014.

Аутор – Димитрије Сингуриловић