Promocija prve knjige Dragane Đorđević "Vreme u uspomenama" u Tekiji

Biblioteka "Centar za kulturu" Kladovo priređuje promociju prve knjige Dragane Đorđević iz Tekije pod nazivom "Vreme u uspomenama".

Književni susret će biti organizovan u petak, 3. novembra 2023. u 18.00 časova u prostorijama Mesne zajednice naselja Tekija.

Izdvajamo iz recenzije Dane Mandić Popović

PUTOPISNA POEZIJA

Obišli smo dobar deo planete, zastali gde treba, rasplakali se ili nasmejali od srca sa Draganom Đorđević. Ona preskače vekove kao da igra školice i uvlači nas u vremeplov, nasmejana. Naoružana foto-aparatom i “čizmama skitaljkama”, posmatra svet, tumači ga i ne osuđuje.Zamišljena i radoznala, u rancu nosi sve svoje sa sobom. I onda pleše sa Zorbom ili sa lovcima navodi dunavske brodice, uz lovačke priče s brkovima.

            Ona voli reku, more, planinu, izvor, jutra, zalaske i sva godišnja doba i sve to voli nju.

            U Tekiji, u njenoj kući, u sobičku te kuće postoji lampa – globus, koja svetleći razgoni mrak svakodnevnice. Kad ga spisateljica zavrti , malecni prostor postaje svet u boji i tada nam ona daruje setne, smešne, uzbudljive i opasn  avanturističke priče. Sve ih započinje i sve završava držeći za ruku onog što ima sve odgovore. Sa njim je ispratila jedno ostrvo i jednu varoš.

            I kud god da krene, Draganu svi putevi vode ka Dunavu….

            U Istanbulu se zaljubljuje u zdanje veliko kao planeta i govori da je “ljudska taština u istoriji uzrokovala mnogo zla ostavljajući nam i mnogo lepote”.

            Obilazeći Jonska ostrva, reči i slike plavo-belog horizonta uramljuje muzikom talasa i sirtakija.

            Tamo gde je baba zvižducima razgovarala sa zmijama, ispija kafu, hladeći stopala u Blederiji, da bi se potom zavukla u pećinu i rasterala miševe “nevuhanske”. I tu, kod manastira Vratna, pomolila se za prestanak ludila kosmičkih dimenzija i kaže: “Hoću da oku , pod trepavicama, sačuvam lepotu ovog sunčanog jutra”.

            Hoće Dragana i jesen da prenese na fotografije i opiše ih bojama svog oka, dok  joj melanholični oblaci pomažu da manje bude zebna u ovo doba privremene smrti, dok “padaju jabuke sa otežalih grana” jer je prerodilo.

            O, kapetane, moj kapetane. Sa tvog brega široko je i daleko je i divno je. Kapetan Miša, osnivač Prvog parobrodskog društva, čuva sve tajne Njegovog veličanstva Dunava, Kazana, stena, vidokovaca i onih ne(običnih) ljudi željnih ljubavi na svakoj obali.