Septembarski kljub ljubitelja čitanja

19.09.2018.

Posle dva letnja meseca pauze, Biblioteka u Kladovu najavljuje za sredu 26. septembar 2018., u 18. časova, okupljanje članova Kluba ljubitelja čitanja.

Tema ovomesečnog okupljanja je stvaralaštvo Momčila Mome Kapora, književnika, akademskog slikara, scenaristu brojnih filmova i TV emisija, novinara, ratnog izveštača, člana Senata Republike Srpske, a od 1996. godine i člana Akademije nauka Republike Srpske.

Momčilo Kapor je rođen 8. aprila 1937. godine. U Sarajevu u kome je  živeo sa roditeljima do početka rata, kada mu oca  zarobljavaju i šalju u Ninberg, u logor, a majka mu već u prvim bombardovanjima Sarajeva gine, zaštitivši ga svojim telom, tako da četvorogodišnjak ostaje sam, prihvata ga u prvo vreme beli Rus, koji ga je našao, a kasnije očeva sestra koja se o njemu starala sve dok mu se iz logora nije vratio otac i odveo ga u Beograd, gde je dobio službu.

Posle gimnazije Momo upisuje Likovnu akademiju i završava je 1961. godine u klasi Nedeljka Gvozdenovića.

Kasnije se posvećuje pisanju, kao pisca ga je otkrio Zlatko Crnković, urednik zagrebačke edicije „Hit“, tako da je svoje bestselere napisao i objavio u izdavačkoj kući „Znanje Zagreb“, postavši zaštitni znak ove edicije.

U to vreme je ovakva vrsta literature tek nalazila svoje mesto u literaturi. Kod čitaoca je odmah doživeo ogroman uspeh, tako da je često sebe u šali nazivao „lakim“ piscem.

Napisao je preko četrdeset knjiga, što priča romana, hronika, razgovora. Tako da spada u jednog od najčitanijih i najtiražnijih pisaca srednje generacije.

Objavljuje od 1972. godine kada doživljava veliki uspeh prvo kolumnama, koje kasnije pretoči u knjigu priča „Beleške jedne Ane“, 1973. godine objavljuje „Folirante“, 1976. roman „Provincijalac“. „“Lanjski snegovi“ (1977), Hej, nisam ti to pričala (1978), „Zoe“ (1978), „Skitam i pričam“ (1979), „101 priča“ (1980), „Una“ (1981), Onda (1982), „Sentimentalno vaspitanje“ (1983), „Knjiga žalbi“ (1984), „O11 Istok-Zapad“(1990), „Dama i skitnica i off priče“ i „Zelena čoja Montenegra“ (1992), „Beograd 011“ (1992), „100 nedelja blokade“ (1994), „Lero – kralj leptira“ (1995), Sarajevska trilogija od 1995 do 1997, „Od 7 do 3“ (1996), „Smrt ne boli“ (1997), „Najbolje godine i druge priče“ (1997), „Uspomene jednog crtača“ (1998), „Ivana“(2001), „Legenda o Taboru“ (2002), „Sanja“ (2003),“Čuvar adrese (2003), Lep dan za umiranje“  „Ljubavne priče“, „Samac“ (2004), „Eldorado“ (2005), Putopis kroz biografiju (2006),“Dragi naši“ (2007),“Ispovesti“ (2008),”The magic of Belgrade” (2008), I “Kako postati pisac” (2010).

Nosiloc je velikog broja nagrada I priznanja, a neke od njih su Oktobarska nagrada grada Beograda, Najčitanija knjiga u NBS 1993.g. “Biblios”, nagrada “Svetozar Ćorović”, “Laza Kostić”, “Todor Manojlović”, “Dejan Medaković”, “Radoje Domanović”, nagrada za životno delo SKZ I Udruženja književnika Srbije, devet puta je dobio priznanja za najčitaniju knjigu “Hit Libris” I “Zlatni bestseller”.

Preminuo je u Beogradu 3. marta 2010. godine.

Posle njegove smrti njegova porodica je osnovala Fond I Zadužbinu “Momo Kapor”, jedan trg u Beogradu je dobio njegovo ime, a 2011. godine na Adi Ciganliji je postavljena skulptura “Dafne”.