Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo 01. novembra 2013. godine radno obeležava 140 godina od formiranja prve čitaonice u Kladovu, koja se kasnije organizaciono razvila u biblioteku.

Mesec novembar je posvećen različitim aktivnostima koje će obeležiti ovaj vredan jubilej.

 

Izdvajamo izvod iz teksta  „Od čitaonice do biblioteke“ koji će se uskoro objaviti u jednom od časopisa za bibliotekarstvo čiji je autor bibliotekar Sabina Đurkić iz Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo.

 

U završnoj fazi je publikacija posvećena ovoj temi čiji su autori Višeslav Živanović i Žaklina Nikolić iz Kladova a recezent dr prof. Desanka Stamatović iz Beograda.

 

ЧИТАОНИЦА У КЛАДОВУ

 

Пре 140 година, тачније 1. новембра 1873. године, у Кладову је отворена Читаоница. Од имовине поседовала је само 1 орман и 2 сламне столице. Није било књига, мапа или списа. Имала је само новине које је плаћала из својих прихода  јер општина „не потпомаже ниучем“ ². Бројеве за целу годину имала је за следеће листове: Исток, Будућност, Јавност, Глас јавности, Школу, Видовдан, а за пола године имала је Српске новине, Корешподенцију, Заставу, Јавор, Глас народа и Домишљан. Читаоница је била претплаћена на Домаћи лекар, али он није стизао.

У 1874. години Читаоница је имала свега 24 редовна члана који су плаћали чланарину од 60 гроша годишње, или 5 гроша месечно. То нису били једини приходи, већ је своје постојање Читаоница омогућавала и прилозима од вечерњих забава и позоришних представа, тако да је и ова читаоница, као и многа друга у Србији, организовала и друге видове културног развитка  поред читања новина. А те исте 1874. године “од укупно 42 читаонице регистроване у Србији, десет их је било са подручја Тимочке Крајине, што није било мало”³, а међу њима је и кладовска.  

Већ следеће године године судбина Читаонице  била је неизвесна. У извештају упућеном Начелнику среза кључког 14. јануара 1875. управитељ Читаонице кладовске М. Краснојевић пише „опстанак читаонице за у будуће неизвестан, јер су млоги чланови одказали улог и одрекли се ове год. чланови бити“⁴.

 

ЦЕНТРАЛНА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА

 

После Првог светског рата, прва обновљена културна установа у Кладову била је Читаоница. Имала је задатак да снабдева књигама, новинама и часописима цео кључки крај. Већ почетком 20-тих година формирају се у Кладову, Брзој Паланци и Текији, Културни или Просветни одбори, односно Друштва за народно просвећивање, чији су чланови били учитељи, лекари, свештеници и други виђенији људи, који су имали улогу покретача свих културних активности. Највише успеха имали су у раду постојећих књижница и читаоница, које су поред Кладова постојале и у околним насељима.

Од 1923. године Читаоница у Кладову постаје „Централна народна читаоница“ и проширује своје основне делатности  организовањем предавања из различитих области културног и привредног живота, затим дружењима, односно тзв. седељкама у читаоници, на којима су чланови разговарали о ономе што су прочитали, као и одржавањем аналфабетских течајева (течајеви за описмењавање) и курсева за домаћице. Нека од одржаних предавања била су „Рад и живот Св Саве  и његов значај за српски народ“, „Народна књижница и читаоница и њихов васпитни значај“, „Школа и њен васпитни утицај у народу“.  Допринос развоју културног живота је са наведеним садржајима Читаонице био веома значајан, и није се сводио само на набавку и дистрибуцију књига, новина и часописа, већ је представљао покретачку снагу у сагледавању културе као начина оплемењивања и обогаћивања свакодневног живота.  

 

НАРОДНА КЊИЖНИЦА И ЧИТАОНИЦА

Након Другог светског рата, у Кладову као и у осталим местима наше земље, приступило се поред организовања течјева за описмењавање као једној од најважнијих активности просветних радника, и обнови рада постојећих књижница и читаоница, односно отварању нових у свим насељима у овом крају. Тај задатак преузела је млада генерација учитеља, који су прво извршили увид у књижне фондове школа и књижница, па након одстрањивања свих књига фашистичког садржаја, као и књига писаних на немачком језику пропагандног карактера, формирана је покретна књижница у којој су била одабрана дела наших и совјетских писаца. Те одабране књиге паковане су у дрвене кофере и преношене у оближња насеља учитељима и сеоским књижничарима.

У извештају среских власти 1947. године забележени су велики успеси: „отворено је 12 читаоница и књижница и прикупљено 245 књига и примерака часописа“⁵.  17. маја 1947. године Министарство просвете НРС оверило је Правила о раду  тадашње Народне књижнице и читаонице у Кладову и то представља први званични податак о почетку рада библиотеке у Кладову након Другог светског рата. Већ 1950. године у целом срезу било је 16 књижница и читаоница са укупно 3767 књига. Већи део тог књижног фонда имала је књижница и читаоница у Кладову, која је имала и  најпогоднији простор. По речима старијих мештана, читаоница је била у најпрометнијој улици, односно у  Краља Александра  23, а готово све остале књижнице биле су смештене у зградама основних школа. На том месту налазила се све до почетка седамдесетих година прошлог века, тачније до краја 1971. године. Након тога, кратко време, од 1972. године до лета 1973. године , библиотека је пресељена у сада већ срушену зграду, на простору поред садашње болнице у Кладову. На почетку Дунавске улице, у такође сада непостојећем објекту, библиотека је пресељена након лета 1973. године и ту је била све до 1976. године.

Крајем новембра 1975. године у Кладову је завршена изградња Дома културе, вишенаменске зграде смештене близу обале  Дунава. Поред биоскопа и дворане за шах и стони тенис, своје просторије у овом модерном објекту,  добила је  и библиотека са читаоницом, а то су просторије у којима је и данас смештена библиотека у Кладову. У периоду после 1965. године па све до 1978. године библиотека је радила у саставу Радничког универзитета, а од 1978. године па до 1996. године библиотека у Кладову је радила у склопу Дома културе.

Општина Кладово је у новембру 1996. године основала установу „Центар за културу“ Кладово, спајајући две установе: Дом културе (у чијем је саставу била и библиотека) и Дом омладине. Иако је по закону библиотека требало да постоји као самостална установа, она је представљала само организациону јединицу Центра за културу Кладово, па су улагани  велики напори да се са оснивачем реши правни статус библиотеке, као једне од малобројних у републици која није имала одговарајући статус.

 

БИБЛИОТЕКА „ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ“

 

Од новембра 2011. године библиотека више није део Центра за културу, већ постаје самостална установа  и формално се мења назив у Библиотека „Центар за културу“ Кладово, с тим што ради лакшег наслеђивања остаје и скраћени назив „Центар за културу“ који се користи за промоцију ванбиблиотечких активности. Тиме се коначно решава правни статус библиотеке као резултат дугогодишњег залагања и много уложеног труда.

Библиотека сада (средином 2013. године) располаже са фондом од преко 40.000 књига. У фонду серијских публикација има 60-ак наслова, односно  нешто више од 460 годишта и 1200 јединица. Зависно од расположивих средстава библиотека тежи да куповином, као најзначајнијим видом набавке, обезбеди константну набавку актуелних наслова, а да на годишњем нивоу, поред куповине, набавком у виду поклона, као и откупом Министраства културе Србије постигне стандардом предвиђени број од 3.500 приновљених књига. Расположиви фонд библиотеке током године користи 1500 чланова.

На стручним пословима у библиотеци ради 5 запослених и њихов рад је вишеструко олакшан аутоматизацијом пословања. Од 2006. године библиотека је као пуноправни члан укључена у јединствени систем узајамне каталогизације COBISS.SR. Аутоматизацијом пословања, модернизован је рад запослених у библиотеци, а уједно је  и  свим заинтересованим корисницима омогућен приступ библиографским записима целокупне грађе коју поседује библиотека као и преглед грађе свих библиотека чланица COBISS система. Три библиотекара, који имају лиценцу за рад у овом систему, су већ почетком 2008. године, целокупни монографски и серијски фонд обрадили у COBISS-у. Од 2010. године поред каталогизације, библиотека ради и у сегменту Позајмице, тако да је потпуно аутоматизовала свој рад. Као предност рада у COBISS-систему и с обзиром да је целокупна грађа библиотеке унета и инвентарисана у COBISS базу, искоришћена је и могућност да метод ревизије фонда, обављене 2011. године,  буде помоћу  програма у COBISS-у чиме се добило брже и ефикасније обављање тог сложеног задатка. Наша библиотека је прва јавна библиотека у Србији која је ревизију целокупног фонда (монографске и серијске публикације) обавила помоћу програма у COBISS-у, као што су то пре нас радиле једино библиотеке у Словенији.  

У своје редовне програмске активности библиотека убраја креативне радионице, најчешће организоване за најмлађе кориснике, дружења са нашим познатим књижевним ствараоцима и представљање њихових дела, као и промоцију сопствених издања. За све кориснике дечјег одељења формиран је Интернет кутак који им омогућава свакодневно коришћење рачунара и све предности које Интернет пружа. Од 2010. године библиотека је проширила своје активности и на околна насеља наше општине иако нема своје стационарне огранке. Тада је, као донација из Француске, за потребе корисника библиотеке који живе ван Кладова, стигао библиобус. Ова покретна библиотека пружа своје услуге, односно издаје  библиотечку грађу,  школској деци и њиховим наставницима у већим селима близу Кладова.

Иако је од Читаонице из 1873. године до Библиотеке у 2013. години  пређен значајан пут, и даље су могућности развоја библиотеке и библиотекарства у Кладову велике. Потребно је ићи првенствено од просторног повећања библиотеке, затим њеног техничког и технолошког развоја (рецимо формирање информационе учионице за кориснике библиотеке уз њихово обучавање у разним сегментима), већој сарадњи са локалним медијима и њиховој промоцији библиотечких активности,  уз перманентно образовање и едукацију запослених,  ка стварању  једног динамичног информационог сервиса који ће бити у могућности да испрати све захтеве својих корисника, односно који ће ићи у складу са развојем савременог модерног друштва и пажљиво ослушкивати потребе таквог друштва. Истовремено да се прихвати важност библиотеке и за заједницу и за појединца, односно да библиотека позиционира своје место и буде прихваћена као незаобилазан фактор у општем културном, образовном и информационом развитку локалне заједнице. И при том, као веома важан чинилац за сваког појединца те заједнице, било да се ради о формирању читалачких навика најмлађих, било у у одрастању младих и њиховом стицању информационих знања, али и вреднована у  свакодневном животу старијих корисника, јер свака библиотека, па тако и ова наша кладовска треба да представља „сведочанство о вредности коју друштво придаје знању и учењу“⁶.

 

 

•