Biblioteka ”Centar  za kulturu`” Kladovo, izložbom knjiga iz svog knjižnog fonda, obeležava 190 godina od rođenja velikog srpskog pesnika, književnika, dramskog pisca, slikara, romantičara, ali pre svega rodoljuba i čoveka koji je Srbiji ostavio obiman opus književnih i slikarskih dela. Ostao je upamćen kao neko ko je voleo svoju otadžbinu, jednu ženu, kafanu, ali i dobru šalu.

Đura Jakšić (Srpska Crnja, 8. avgust 1832 – Beograd, 16. novembar 1878) rođen je kao prvo od desetoro dece sveštenika Dionisija i njegove supruge Hristine. Osnovnu školu završio je u Srpskoj Crnji, a tri razreda niže gimnazije u Segedinu.    

Kao slikarski talenat celog života se bavio slikarstvom. Slikarski uzori su mu bili Holanđanin Rembrant i Flamanac Rubens . Zato ga je otac 1848. godine upisao u školu crtanja u Temišvaru, gde je postizao odlične uspehe. U umetničkoj školi Jakoba Marastonija u Pešti bio je jedan od najboljih đaka ali je zbog početka revolucije morao da je napusti. Vatreni zanos svoga osećanja, ljubav ili rodoljublje, setu ili pesimizam, on dočarava rečima koje gomila po boji, po zvuku i po sposobnosti da podstaknu naročitu vrstu osećanja.

Najpoznatija slikarska dela Đure Jakšića su:

1.         „Knez Lazar“ (ulje na platnu), 1857-1858, danas u Narodnom muzeju u Beogradu.

2.         „Devojka u plavom“ (ulje na platnu).

3.         „Noćna straža“ (ulje na platnu). Slika je posvećena javorskim junacima iz srpsko-turskog rata 1876—1878. god.

Kada se revolucija završila porazom, napisao je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!”. Nakon revolucije odlazi u Beč da nastavi studije slikarstva.

Đura Jakšić je počeo da piše pesme kada je u Beču upoznao Radičevića i Daničića. Njegov romantičarski talenat razvijao se upravo u duhu poezije Branka Radičevića, Jove Jovanovićа Zmaja, te stranih pisaca Petefija i Bajrona. Svoje prve pesme objavio je 1853. godine u „Serbskom letopisu“, a prvu i jedinu zbirku pesama koju je posvetio knezu Milanu Obrenoviću tek 1874. godine. Smatra se začetnikom i najistaknutijim predstavnikom anakeontske poezije. Napisao je pedesetak epskih i lirskih pesama, a teme su bile raznovrsne. Strastven, izuzetne imaginacije, snažne osećajnosti, buntovan i slobodarski.

Pisao je romantičarskim zanosom ljubavnu poeziju („Koga da ljubim“), rodoljubivu poeziju („Otadžbina“), opisne pesme („Veče“), socijalne pesme („Ratar“), polemičke pesme („Ćutite, ćut te Jevropi“), satirične pesme („Otac i sin“) i vinske pesme („Mila“).

Izdaje pesme u “ Sedmici“ pod pseudonimom Teorin. U Novi Sad prelazi 1856. god. gde piše za“Sedmicu“ i „Dnevnik“. U Srbiju prelazi 1857. god. i ostaje da živi do kraja života, gde radi kao seoski učitelj i gimnazijski učitelj slikanja. Sve ono što je proživljavao slikajući i radeći kao učitelj, svaku nepravilnost i nepravdu u društvu unosio je u svoje stihove.

Đura Jakšić je bio rodoljub, svestrani umetnik, pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Stalno je živeo u bedi i potucao se kroz život. Po prirodi vrlo emotivan, temperamentan, netolerantan i prgav, ali izuzetno pravičan i pošten ... On čini pun utisak iskrenog pesnika, on u ondašnju sladunjavu, frazeološku poeziju unosi svoju ličnu snagu, ekspanzivnu bujnost jedne strasne pesničke duše koja svet gleda u pesničkoj viziji i koja daje katkada drhtavicu velike poezije. Njegova poezija se sastoji iz upadljivih pesničkih slika bogatih detaljima, oštrih kontrasta i boja. Pesme su satkane od iskrenosti, poraženog viđenja sveta i želje da taj svet bude bolji. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske. Jakšić je bio boem. Dane i noći je provodio u beogradskim kafanama, iako je bio svestan da mu takav život može uništiti ionako krhko zdravlje. Uprkos bolesti nastavio je da radi, iako je tuberkuloza uzimala maha. Smrt ga je zatekla u položaju korektora Državne štamparije 1878. god.

 

Sav rad Đure Jakšića je užurban i nesavršen i često stoji ispod njegovog talenta. Ali plemenita i visoka osećanja, smele misli, rečita ljubav prema narodu, moderno osećanje socijalne pravde, plahovita mržnja na zlo, nasilje i nepravdu, i, naročito, visok lirizam nadoknađuju za sve. I tu se on pokazivao kao najindividualniji, najrečitiji i najliričniji pisac svega srpskog romantizma.

 

Neki od 39 naslova Đure Jakšića koje možete pronaći u fondu naše biblioteke:

1.         Izabrana dela

2.         Pesme

3.         Pripovetke

4.         Drame

5.         Prepiska: Službeni spisi

6.         Đura Jakšić : između mita i stvarnosti = Đura Jakšić : Between Myth and Reality

 

 

Korišćeni tekstovi sa korisnih linkova:

 

https://www.laban.rs/lib/Djura_Jakshich/index.html

 

https://www.poezijasustine.rs/2017/08/djura-jaksic.html

 

https://www.biografija.org/knjizevnost/djura-jaksic/

 

Ђура Јакшић (1832-1878) | Виртуелни музеј српског језика (muzejsrpskogjezika.rs)

 

https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/4911795/tv-prozor.html

 

•