220 godina od rođenja Aleksandra Dime francuskog pisca

Biblioteka ”Centar za kulturu” Kladovo u mesecu julu 2021. godine, izložbom kniga iz knjižnog fonda, obeležava 220 godina od rođenja Aleksandra Dime, francuskog dramaturga, pisca i jednog od začetnika romana- feljtona. Njegova dela su prevedena na brojne svetske jezike i jedan je od najčitanijih francuskih književnika.

“Sreća je poput onih vrata u bajkama koje čuvaju zmajevi;

mi se moramo boriti da je osvojimo.”

Aleksandar Dima otac

Aleksandar Dima (4. jul 1802. – 5. decembar 1870) je bio slavni francuski pisac najpoznatiji po svojim istorijsko-avanturističkim romanima poput „Grof Monte Kristo“, „Tri musketara“ i „Dvadeset godina kasnije“ koji su prvobitno objavljivani u serijalima. Njegova dela su od početka 20. veka doživela preko dve stotine ekranizacija. Kao mladić je stigao u Pariz kako bi postao advokat, ali je književnu karijeru započeo pisanjem predstava. Osim toga, pisao je tekstove za časopise i putopise. U Parizu je 1840. godine osnovao Istorijski teatar.

Rođen u Francuskoj, prezime Dima je nasledio od svoje bake, koja je dovedena kao rob sa Haitija. Njegov deda je bio plemić. Otac mu je bio general francuske armije. Imao je barem četvoro dece iz nezvaničnih veza od kojih je najpoznatiji Aleksandar Dima sin , književnik poznat po delima „Dama s Kamelijama“ . Premda ga je privlačio pomalo ekstravagantan način života zbog koga je uvek trošio više nego što je zarađivao, pokazao se kao vešt biznismen. Zato je roman „Kapetan Pol“ 1838. godine počeo da objavljuje u delovima. Osnovao je svoj studio u kome su pisci pisali na stotine priča, ali je svaku lično čitao, dorađivao i objavljivao.

U periodu od 1839. do 1841. godine Dima je uz pomoć nekoliko prijatelja sastavio zbirku eseja „Crimes Célèbres“ o najvećim zločinima u evropskoj istoriji. Sarađivao je i sa Augstinom Grisejeom, majstorom mačevanja, na svom romanu koji je 1840. godine objavljen pod nazivom „Majstor mačevanja“.

Pisao je u širokom spektru žanrova, smatra se da je tokom života objavio više od 100 000 stranica različitih tekstova. Na putovanjima u Španiju, Italiju, Nemačku, Englesku i Alžir pisao je svoje utiske, te ih objavljivao u vidu putopisa. Uprkos aristokratskom poreklu i velikom književnom uspehu, često se suočavao sa diskriminacijom zbog boje kože. Zato je 1843. godine napisao kratki roman pod nazivom „Žorž“, koji se bavio pitanjima rase i posledicama kolonijalizma.

Vrlo plodan pisac. Radio je sam i u saradnji s prijateljima. Proslavio se kao pisac istorijskih romana, ali su pre njih bile došle njegove istorijske drame, napravljene prema poznatim spisima francuskih hroničara i memoarista. Slepo se podavao činjenicama, autentičnim podacima, ne dopuštajući da ga savladaju artistički nagoni ili poetske vizije. On će, kao što je lepo rečeno, posle drame Anri III i njegov dvor (1829), na scenama Francuske komedije, „Odeona“ i „Port-Sen-Martena“, držati Parižanima časove iz francuske istorije.

Potom dolaze Kristina (1830), Šarl VII kod svojih velikih vazala (1831, petočina tragedija, u stihovima), Nelska kula (1832). Spomenimo još samo njegove drame: Antoni (1831, proslavljanje tužne i kobne strasti), Ričard Darlington (1831), Kin ili Razuzdanost i genije (1836), Kaligula (1837), Gospođica od Bel-Ila (1839), Gospođice od Sen-Sira (1843) – jer je objavljeno dvadeset pet knjiga njegovih pozorišnih komada.

Ipak, on je zanimljiv dramski pisac: preopširan, neobuzdan, ali su zahtevi scene zauzdavali njegovu bujnu maštu i primoravali ga da piše, bar do izvesne mere, kratko, sažeto, krepko. On  poznaje tajne pozornice i još bolje, možda, ukus i potrebe svoje publike. Kod njega je naročito razvijeno osećanje radnje.

Više je voleo svoje istorijske romane, osetivši valjda da je toj pripovednoj vrsti dao osobeni pečat: Tri musketara (1844, u saradnji sa Ogistom Makeom) su viteški roman, osobita vrsta koja je proistekla iz avanturističkog romana čiji je inicijator Le Saž. Ostali su mu romani: Grof de Monte-Kristo (1841-1845, osam knjiga), Kraljica Margo (1845), Posle dvadeset godina (1845, sa O. Makeom), Vikont de Brazelon (1845, sa O. Makeom). Na sceni SNP naći će se ova njegova dela: Nelska kula (sa Gajardeom), Katarina Hauardova ili Kruna i gubilište i Kin (sa Kursijem i Teolonom), ali će biti prikazane i dve dramatizacije njegovih romana: Grof Monte-Kristo (dramatizacija T. Megerle i O. Makea) i Tri musketara (dramatizacija D. i O. Makea).

”Čast je poštovanje onoga što dugujemo drugima,

a naročito onoga što dugujemo sebi.”

Aleksandar Dima

Iza sebe je ostavio na hiljade dela koja su prevedena na više od stotinu jezika. Na temelju njegovih knjiga nastalo je preko dve stotine filmova. Smatra se jednim od najčitanijih francuskih autora svih vremena. Preminuo je 5. decembra 1870. godine u Francuskoj. Godine 1970. jedna od najprometnijih stanica metroa u Parizu je nazvana njegovim imenom.

Korisni linkovi;

https://www.biografija.org/knjizevnost/aleksandar-dima/

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=2375

https://edukacija.rs/izreke-i-citati/aleksandar-dima