Dva veka od rođenja književnog velikana F. M. Dostojevskog

“…Golubovi moji, – ded da vas tako nazovem…mila moja dečice…Znajte da nema ničega višeg, i jačeg, i zdravijeg, i korisnijeg za dalji život, nego kakva lepa uspomena, a naročito koja je ponesena još iz detinjstva, iz roditeljske kuće… a jedna tako divna, sveta uspomena, očuvana iz detinjstva, možda baš i jeste najlepše vaspitanje. Ako čovek nakupi i ponese mnogo takvih uspomena sa sobom u život, onda je taj čovek spasen za ceo život".                                       
- Braća Karamazovi -

Fjodor Mihailovič Dostojevski (1821-1881) je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena. Ostavio je neizbrisiv trag na ruskoj i svetskoj književnoj sceni. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi, a preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu. Sahranjen je na groblju „Tihvin“ pri manastiru Aleksandar Nevski, u Sankt Peterburgu. Procenjuje se da ga je na večni počinak ispratilo oko 40.000 ljudi, mahom omladine i studenata, monaha i sveštenika.

Pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti i jedan je od najpoznatijih predstavnika realizma u evropskoj književnosti. Svojim originalnim stilom i snagom svoje stvaralačke ličnosti obeležio je ne samo epohu nego i uneo nove stvaralačke postupke koji su promenili tokove književnosti uopšte.

Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu. Njegovi romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominante naracije, svojim dramatičnim dijalozima, filozofskim raspravam i polifonijom čine od Dostojevskog preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana, a po mnogima predstavlja i preteču egzistencijalizma.

Pišući o običnim, siromašnim ljudima iz druge polovine 19. veka u Rusiji, Dostojevski se u svojim književnim delima na dubok i temeljan način bavio pitanjima moralne odgovornosti i slobodne volje, kao i načinima na koje ih čovek izneverava: porocima, strastima, zločinima, sujetama, inferiornostima i stalnoj čovekovoj potrebi da bude važan.

 Njegova dela imala su veoma dubk uticaj na rad knjižvnih veličina poput Albera Kamija, Žan Pol Sartra, Mihaila Bulgakova. Niče je za Dostojevskog govorio da je jedini mislilac od koga je nešto naučio, Alfred Adler je isticao da je Dostojvski pokazao bolje poznavanje psihologije od mnogih predstavnika psihologije kao nauke, dok ga je Tomas Man doživljavao kao najvećeg psihologa u svetskoj književnosti. „Nazivaju me psihologom", primetio je Dostojevski u jednom zapisu, „nije tačno, ja sam samo realista u najvišem smislu, odnosno, prikazujem svu dubinu ljudske duše".

Književni opus Dostojevskog počinje romanima „Bedni ljudi“ (1846) i „Dvojnik“ iz iste godine. Nakon objavljivanja pripovetke „Bele noći“, dvadestosmogodišnji Dostojevski je uhapšen i pritvoren u aprilu 1849.  godine, da bi u novembru bio osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti. Smrtna kazna je kasnije preinačena na osam godina  teškog rada. Robija u Sibiru prekinula je na duži period književno stvaralaštvo Dostojevskog, ali mu je, s druge strane, obezbedila ogromnu građu za potonja dela.

Nakon povratka sa robije, Dostojevski intenzivno piše i objvljuje knjigu za knjigom. U njegova najznačajnija dela spadaju „Zapisi iz mrtvog doma“ (1861-1862), „Poniženi i uvređeni“ (1861),  „Zapisi iz podzemlja“ (1864), „Zločin i kazna“ (1866), „Kockar“ (1866), „Idiot“ (1868), „Zli dusi“ (1871-1872), „Mladić“ (1975) i vrhunac i sinteza stvaralaštva Dostojevskog: „Braća Karamazovi“ (1881).

Dela u kojima je vešto kombinovao obične i svakodnevne teme sa univerzalnim pitanjima, kao što su patnja, vera i značenje života i danas pobuđuju nesmanjenu pažnju čitalaca širom sveta. Pored čitalačke publike, dela Dostojevskog privlačila su i privlače pažnju književnih kritičara, istoričara i teoretičara književnosti, kao i stručnjaka iz drugih nesrodnih oblasti poput psihologije, antropologije, filozofije, hrišćanske teologije i sl, te se Dostojevski smatra ruskim književnikom o kome je naviše pisano.

U fondu Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo su, pored najrelevantnijih romana i pripovedaka Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, dnevnika i pisama - dostupne i  biografije i stručne monografije o stvaralaštvu ovog neprevaziđenog književnika.

Pored toga, u fondu možete pronaći i ljubavni roman „F. M. Dostojevski i Ana Grigorijevna“ Konstantina Kolčaka, kao i roman „ Moj otac Fjodor Dostojsvski“, koji predstavlja istorijat porodice Dostojevski iz pera njegove ćerke Ljubov.

Korisni linkovi:

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-54815477

https://knjige.pravac.com/biografije/fjodor-dostojevski-10

http://secanja.com/fjodor-muhajlovic-dostojevski/