Biblioteka “Centar za kulturu” Kladovo izložbom knjiga iz fonda obeležava uspomenu na srpskog
književnika Milovana Vitezovića.
``Kome je pogled ružičast, i sopstvene trepavice liče na latice.``
Ludi dragi kamen
M.V.
Milovan Vitezović (1944 - 2022) bio je srpski pisac, dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik
umetničkog programa RTS, profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti u
Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu, odsek opšta književnost, potom i na Fakultetu dramskih umetnosti,
odsek dramaturgija.
Objavio je više od četrdeset knjiga vrlo različitih žanrova (pesme, romani, aforizmi, eseji, knjige za decu, drame,
scenarija za film i televiziju…). Kritički i satirički angažovan odnos prema aktuelnoj društvenoj stvarnosti ispoljio je
još u prvoj stvaralačkoj fazi sažetim aforističkim iskazima o raznovrsnim oblastima savremenog života.
Kao pripovedač, tok radnje vodio je neosetno, spontano i s mnogo humora prilagođenog situaciji; dela mu se odlikuju
razvijenom fabulom, anegdotskom naracijom, potpuno dočaranom atmosferom doba o kome je govorio.
Opseg tema kojima se Vitezović služio veoma je širok, od istorijskih ličnosti i događaja, preko izmišljenih likova
našeg vremena, pa do omladinskog štiva koje predstavlja hroniku mladosti svih nas.
U svojim delima pružao je ne samo uvid u život i svet likova, već slika različite predele dajući opštu sliku prostora
i vremena.
Za televiziju je pisao scenarija za drame Šešir profesora Koste Vujića, i Snohvatice I i II; za igrane televizijske serije
Dimitrije Tucović (8 epizoda), Pripovedanje Radoja Domanovića (8 epizoda) i Vuk Karadžić (16 epizoda).
Pisao je scenarija za igrane celovečernje TV filmove: Mesto susreta Beograd i Srebro na Odisejevom putu za evropske
televizije ORF i ZDF. Sa Zdravkom Šotrom radio je scenarija po svojim romanima Lajanje na zvezde
(nagrada festivala Herceg Novog i Zlatna novosadska arena).
Legat Milovana Vitezovića u Biblioteci u Kosjeriću (rodnom mestu) pored monografskih
i serijskih publikacija, sadrži i dokumenta, fotografije, knjige, novinske članke, originale scenarija
i rukopisa, pozivnice koje svedoče o kulturnom životu u Beogradu i Srbiji, kao i još mnogo
različitog materijala koji predstavlja neknjižnu građu. Ovaj legat nisu samo knjige dobijene na poklon,
već je to zaostavština jednog izuzetnog kulturnog stvaraoca koja ostaje narodu kao opšte
kulturno dobro na korišćenje. Legat obuhvata 3.384 knjiga iz svih oblasti nauke i struke
i 1.465 serijske publikacije. U okviru Legata smeštena su i dela samog književnika Milovana Vitezovića.
O Milovanu Vitezoviću najbolje govori njegovo obimno delo koje je ostavio. Preko 50 knjiga koje su štampane u
preko 300 izdanja i prevedene na više od 18 jezika. Nagrade Petar Kočić, Zlatno pero, Meša Selimović, nagrade
Zmajevih dečjih igara i još brojna priznanja bila su svedoci njegovog rada. Posebno priznanje mu je
odato od strane ruskog naroda dobijanjem ruskog ordena Zlatni vitez.
Primljen je u ruski red Vitezova slovenske duhovnosti, kulture i umetnosti. Patrijarh srpski Irinej ga je odlikovao
2012. godine Ordenom Svetog despota Stefana, a 2017. odlikovan je ordenom Svetoga Save, drugog stepena.
Bio je predsednik Udruženja književnika Srbije.
Preminuo je posle duge i teške bolesti 22. marta 2022. godine u Beogradu.
Neka od njegovih dela možete pronaći u fondu naše biblioteke:
1. Šešir profesora Koste Vujića
2. Lajanje na zvezde
3. Hajduk Veljko Petrović
4. Milena iz Knez Mihailove
5. Evropske godine kneza Miloša
6. Čarape kralja Petra
7. Princ Rastko (roman za decu)
8. Srce me otkucalo (aforizmi)
9. Čoveče, naljuti se (aforizmi)
10. Kad je Neven bio sunce (roman za decu)
11. Predškolsko i đačko doba (pesme za decu)
12. Ludi dragi kamen – Priručnik za udvaranje za nevine i zažarene
Korisni linkovi:
https://www.poezijasustine.rs/2017/08/milovan-vitezovic.html
https://www.biografija.org/knjizevnost/milovan-vitezovic/
