Književno druženje sa Milkom Knežević Ivašković

Biblioteka "Centar za kulturu" Kladovo ima veliku čast i zadovoljstvo predstaviti svojoj književnoj publici od 78 do 88 godina Milku Knežević Ivašković, dobitnicu književne nagrade "Politikin zabavnik" za najbolje delo namenjeno mladima na srpskom jeziku u 2021. godini "TARAKAN".

Milka Knežević Ivašković gostuje u Kladovu povodom obeležavanja Dečje nedelje. U četvrtak 6. oktobra 2022. godine, u prepodnevnim satima družiće se sa mladima i predstaviće svoj roma "Tarakan". U večernjim satima, nastavlja druženje sa odraslima u predstavljanju svog  književnog opusa koji je nazvala "„Možemo li voleti čudovište“.

ČETVRTAK, 6. oktobar 2022. u 19.00 časova - galerija Biblioteke je mesto susreta sa književnicom koja je počela
da piše tek u četrdestim godina. Sem što je udata za našeg meštanina iz sela Korbovo, poznata je i po romanima;
Kuća duhova, Bez daha, Oni koji jesmo, Đavolji tobogan, Veliko drvo, Izgubljeno lice, Tango makabre,
Jedno sećanje na 70-te, Najbolji prijatelji ....
Milka Knežević Ivašković je rođena u Beogradu 3. juna 1961. godine.
Diplomirala je na Filološkom fakultetu, na odseku za Opštu književnost i teoriju književnosti
– smer književne publicistike.

Njeni najstariji naslovi su knjige prvenstveno za decu i mlade: godine 2002, objavljuje svoju prvu knjigu, “Veliko drvo”, priču o mladunčetu orangutana, otrgnutog iz svog staništa i odvedenog u zoološki vrt; drugi roman, 
“13 – jedno sećanje na sedamdesete” (2004) je autorkin dorađen dnevnik iz tinejdžerskog perioda.
Iste godine, izlazi i nastavak “Bez daha”, koji skreće u domen psihološke drame.
Njena sledeća knjiga, “Najbolji prijatelj” (2006), zbirka je priča u kojima su glavni protagonisti ljudi i psi.
Sledeća tri romana, “Tango makabr” (2007) “Izgubljeno lice” (2009)^, “Đavolji tobogan” (2012), mogu se svrstati u psihološke drame sa elementima trilera. “Tango makabr”, naizgled ljubavna priča, tretira problem porodičnog nasilja; “Izgubljeno lice”, roman o Internet zavisnicima, nominovan je u najuži izbor za nagradu Žensko pero 2010. godine; “Đavolji tobogan", koji više naginje krimi žanru, predstavlja prekretnicu i okretanje ka mračnijim temama.

Iste 2012. godine, Knežević-Ivašković se priključuje grupi autora sa foruma Znak Sagite, koji učestvuju na zajedničkom projektu elektronske zbirke horor priča – “Nešto diše u mojoj torti^”.
Antologija je zapažena na području cele bivše Jugoslavije, i etablira se kao najčitanija elektronska zbirka u regionu, a 2016. godine je publikovana u štampanom obliku kod beogradskog izdavača Arete .
Deo priča iz petogodišnjeg učešća u “Nešto diše u mojoj torti”, zajedno sa nagrađenim pričama i prethodno neobjavljivanim rukopisima, našao se u zbirci “Oni koji jesmo” (2015) Sledi roman “Kavez” (2018) u elektronskoj formi,
a zatim zbirka priča “Kuća duhova” (2020) koja uključuje tekstove prethodno objavljivane na blogovima i društvenim mrežama, i nekoliko do tada neobjavljenih priča.

Godine 2021. objavljuje roman “Tarakan”, urbanu fantastiku sa elementima horora, u kome objedinjuje iskustvo pisanja proze za decu i mlade, i učešća u projektu “Nešto diše u mojoj torti”.
Roman je osvojio dve nagrade u kategoriji književnosti za mlade: 
Rade Obrenović i nagradu Politikinog Zabavnika,, a pored toga se našao u širem izboru od sedam knjiga, za nagradu „Dušan Radović“, koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda.

Izvor ; Vikipedija