Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo ima čast i zadovljstvo da svojoj publici po treći put predstavi dečijeg pesnika Ljubivoja Ršumovića.

Ršumović gostuje u Kladovu povodom obeležavanja Dečije nedelje i 145 godina od formiranja prve čitaonice u Kladovu.

Druženje sa publikom zakazanu su:

Ponedeljak, 1.oktobar 2018. u 12,00 – Književno druženje se učenicima osnovnih škola.

Ponedeljak, 1. oktobar 2018. u 19,00 – Književno druženje sa odraslima.

Utorak, 2. oktobar 2018. u 9,15 – Književno druženje sa predškolcima opštine Kladovo i besplatan upis u biblioteku.

Mesto književnog susreta je biblioteka. Svi programi su besplatni.

Ršumović je bio gost biblioteke u Kladovu 2011. godine i i 2014. godine

2014. godine Ršumović se Kladovu predstavio zajedno sa Dobricom Erićem i kako su sami izjavili prvi put su se susreli sami u pesničkom megdanu, pošto su uvek nastupali sa grupama pesnika na različitim susretima i festivalima. U Kladovu, pesnički susret je simbolično nazvan „Igrale se delije“ i potvrdio je njihovu veličnu koja je temelj srpske kulture 20. veka. Ovaj susret je bio poseban i po tome što je, nažalost, to jedan od poslednjih nastupa Dobrice Erića.

Biografija Ljubivoja Ršumovića:

Rođen 1939. godine u Ljubišu na Zlatiboru u porodici Milese i Mihaila Ršumovića. Dalji preci su mu Okiljevići od Gacka. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku komparativne književnosti.

U Beogradu je upoznao Duška Radovića, pod čijim uticajem je počeo da piše pesme za decu. Radio je na Radio Beogradu, zatim na Televiziji Beograd, gde je bio autor emisija za decu "Hiljadu zašto", "Hajde da rastemo" i "Fazoni i fore". Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Danas živi u Beogradu. Bio je direktor pozorišta "Boška Buha".

Ljubivoje Ršumović se školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je diplomirao 1965. godine na Filološkom fakultetu, na grupi za komparativnu književnost. Oženjen, ima trojicu sinova i troje unučadi.

Počeo je pisati rano, još kao osnovac, u Ljubišu. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u Užičkim "Vestima", a zatim u "Književnim novinama".

1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno ugrađuje u emisije "Utorak veče - ma šta mi reče", "Subotom u dva", "Veseli utorak". U tim programima primećuje "dokumentarnu poetiku", koju je usvojio od Zmaja, i Duška Radovića, i Pedagošku doktrinu Džona Loka: "Što pre dete smatraš čovekom - pre će čovek i postati!" 1968. prelazi u Televiziju i radi poznate serije: "Dvogled", "Hiljadu zašto" i "Hajde da rastemo". Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao preko šest stotina emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu "Fazoni i Fore" imala je sto čedrdeset i dve epizode.

Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Takva je serija "Dijagonale - priče o ljudima i naravima", u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o: Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima, itd.

Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu. Najpoznatiji naslovi: "Ma šta mi reče", "Pričanka", "Pevanka", "Još nam samo ale fale", Vesti iz nesvesti", "Nevidljiva ptica", "Domovina se brani lepotom", "Sjaj na pragu", "Rošavi anđeo", "Zov tetreba", "Uspon vrtovima", "Pesme uličarke", "Severozapadni krokodil", "Pošto prodaš to što misliš", "Opasan svedok", "Ne vucite me za jezik", "Gujina stena", "Bukvar dečjih prava", "Tri čvora na trepavici", "Tajna ledene pećine" i "Beli paketi".

U Pozorištima je izvođeno više njegovih dela: "Šuma koja hoda", "Nevidljiva ptica", "Baba roga", "Rokenrol za decu", "Uspavana lepotica", "Au, što je škola zgodna", "U cara Trojana kozje uši", "Snežana i sedam patuljaka"...

Dobio je književne nagrade: "Neven", "Mlado pokolenje", Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki. Nagradu "Porodica bistrih potoka" Udruženja književnika Srbije, prvu nagradu za dramski tekst "U cara Trojana kozje uši", na Festivalu Pozorišta za decu u Kotoru, nagradu Politikinog zabavnika za knjigu "Tri čvora na trepavici" i Instelovu nagradu za poeziju 2008. Prvi je dobitnik nagrada: "Duško Radović" sa titulom "Saradnik Sunca", nagrade: "Miroslav Antić", 2008. za knjigu "Beli paketi". 2009. godine dobio je prestižnu nagradu "Branko Ćopić" za knjigu priča "Sunčanje na mesečini". i titulu Princ Dečjkeg carstva Tamaris u Banja Luci.

Dobio je, takođe, i dve zapažene međunarodne nagrade: "Pulja" u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, i nagradu UNESKO-a za "Bukvar dečjih prava", na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.

Dela su mu prevedena na više stranih jezika.

Autor je tri udžbenika za osnovne škole: "Deca su narod poseban" - (drugi razred), za izborni predmet Građansko vaspitanje, i "Azbukvar" i "Pismenar" za prvi razred.

Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar, i prvi predsednik Karate kluba "Crvena Zvezda". Bio je predsednik Karate saveza Srbije, i savezni je sudija u karate sportu.

Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta BOŠKO BUHA. Predsednik je Kulturno prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića.

Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine.

Živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.

 

Nagrade;

Dobitnik je velikog broja književnih nagrada i priznanja:

Književna nagrada Neven,
Mlado pokolenje
Nagrada Zmajevih dečjih igara,
Brankova nagrada (1971)
Nagrada Zlatni ključić
Nagrada Branko Ćopić
Nagrada Radoje Domanović za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri (2011)

 

Najpoznatije knjige su mu;

Ma šta mi reče
Još nam samo ale fale
Domovina se brani lepotom
Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke
Sunčanje na mesečini
Tri čvora na trepavici
Zauvari
Pesme za decu koje peva dečji hor Kolibri
Lako je prutu
Miš
Vuče, vuče, bubo lenja
Nema zemlje dembelije
Svaki dan se sunce rađa
Braću ne donose rode
Voz za Čačak
Medved Brundo
Drugarstvo
Ljubav je to

 

Ljubivoje Ršumović ove godine obeležava 79 godina života i 60 godina rada.

 

• 
• 
• 
• 
•