Maskenbal „Snežana i sedam patuljaka“
01.02.2019.Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo obeležavajući dugovečnost jednog od prvih dugometražnih crtanih filmova koji je promenio Holivud i osvojio svet, priređuje maskenbal za najmlađe na temu filma i jedne od najlepših bajki na svetu „Snežana i sedam patuljaka“ idejnog tvorca Wolta Diznja (producent, režiser, animator, scenarista).
U vreme zimskog raspusta, u želji da druženje u gradskoj biblioteci bude drugačije, osmišljen je tematski maskenbal. Maskenbal će biti mala pozornica i na njemu mogu učestvovati najmlađi korisnici biblioteke uzrasta od 3. do 11. godine života birajući mogućnost da budu Snežana, princ, neko od sedam patuljaka, zla veštica ...
Za učešće je potrebno ispuniti sledeće uslove:
- Deca uzrasta od 3. do 11. godine starosti,
- Korisnička kartica biblioteke na uvid,
- Obavezna prijava učešća do 12. februara 2019., popunjavajući upitnik u biblioteci.
Drugari,
Pripremite kostime i dođite da se družimo u ČETVRTAK 14. februara 2019. u 12 časova. Tada vas očekuje zabavno druženje i nagrade za vaš trud!
Mesto kreativnog okupljanja je biblioteka (Dunavska br.7 – Kladovo).
Naša poruka je „Ogledalce, ogledalce moje, najlepši na maskenbalu ko je!?“
Prijatelj kulture: porodična trgovinska kompanija d.o.o. „Tekijanka“.
Koristan link o crtanom filmu:
Preporučujemo deo teksta autora Davida Kecojevića, objavljenog u časopisu Jugoslovenske kinoteke “Kinoteka”
“Istorija filma pamti veče 21. decembra 1937. godine, trijumfalno za Volta Diznija (1901-1966) i njegove saradnike. To veče dokazalo je svim nevernicima iz štampe i filmske industrije da “zvučni dugometražni animirani film”, osim što može zabaviti, može i uspešno parirati dramaturgiji dugometražnih filmova. Filmska adaptacija bajke braće Grim “Snežana i sedam patuljaka” (Snow White and The Seven Dwarfs) prošla je kroz dug i mukotrpan proces, a ta priča vredna je pomena i pamćenja u istoriji filma i animacije.
Volt 1929. pokreće serijal kratkometražnih crtanih filmova pod imenom Šašave simfonije (Silly Symphonies). Cilj je bio prikaz raznih bajkovitih priča uz glavni adut – muzičku pratnju. Pun potencijal taj serijal ostvaruje od 1932. Tačnije od kad su prešli u Technicolor filmom Cveće i drveće (Flowers and Trees). Tokom realizacije tog serijala, ekipi je bilo omogućeno da eksperimentiše i osmišljava nove metode u animaciji, otkriva i usavršava razna tehnička rešenja, što će biti iskustvo i te kako dragoceno za buduće filmove.
Koliko god da je bio uspešan sa svojim kratkometražnim animiranim filmovima, Volt još nije bio zadovoljan. Godinama je razmišljao o realizaciji jednog dugometražnog animiranog filma, što je za to vreme bilo nečuveno.
Osim što je ta želja za inovacijom bila kreativne prirode, i bioskopsko tržište se menjalo zbog finansijskog kraha, kad je u pojedine bioskope uvedena praksa da se dva filma prikazuju u jednom terminu (double bill) po ceni jedne karte. To je značilo da nije bilo mesta za projekciju ni za kakve vrste dodatnog kratkometražnog materijala.
Da bi mogao da realizuje animirani dugometražni film, Dizni je morao da okupi najbolju ekipu. Zbog toga je 1935. godine objavljen oglas za (buduće) animatore, koji su mnogi umetnički nastrojeni mladi ljudi iskoristili da se zaposle usred teške ekonomske situacije. Osim toga što su imali gde da rade, oni su istovremeno bili i podučavani, čime se samo širio njihov radni potencijal unutar studija.
Dizni je ozvaničio plan svojoj ekipi tako što ju je pozvao jedne noći u studio i kao pravi šoumen odglumio pred celim timom kompletnu priču o Snežani i sedam patuljaka. Posle njegovog performansa, ljudi su bili u suzama, očigledno uzbuđeni projektom koji im predstoji.
Kad je plan došao do ušiju Holivuda i štampe, projekat su odmah prozvali “Diznijeva ludost” (Disney’s folly), zbog tadašnjeg stava publike i industrije da animacija može postojati samo u formi kratke zabave. Bilo je nepojmljivo, za neke ljude čak i nemoguće, da se publici pažnja održi devedeset minuta. Takav je stav bio donekle i razumljiv za to vreme, jer jedini kontakt sa animacijom publika je imala preko šaljivih formi i gegova.
Na osnovu transkripata sastanaka za vreme pripreme filma (i budućih filmova iz te kuće), možemo samo da zaključimo koliko je vremena i truda bilo uloženo u kompletan projekat, u svakom odeljenju ekipe. Najzanimljiviji sastanci održavali su se u sekciji za priču, koju je Volt smatrao najslabijim sektorom do tada. On je neprestano sa svojim saradnicima sastančio, prolazili su crtež po crtež, detalj po detalj radnje i priče filma, a nailazili su i na ozbiljne dileme. Na primer: kao što sam ranije pomenuo, moramo imati u vidu da je publika bila naviknuta da gleda šaljive forme u crtanim filmovima, te je zato postojala velika bojazan da namere zamišljenih junaka neće shvatiti ozbiljno kao što shvata likove iz igranih filmova. Ta zamisao da ljudi prihvate ozbiljnu mogućnost da imaginarni junak može lišiti života drugog imaginarnog junaka (npr. scena s lovcem i Snežanom u blizini šume) delovala je potpuno neostvarljivo. To je dovelo do ozbiljnog psihološkog istraživanja i pristupa koji je inicirao velike promene u industriji u okviru dramaturških mogućnosti animiranog filma.
U muzičkoj sekciji Volt je zahtevao ozbiljne promene. Naime, u holivudskim mjuziklima praksa je uglavnom bila da likovi počnu da pevaju iz vedra neba, što je usporavalo razvoj filmske priče, a to se Voltu nimalo nije dopadalo. Mi bismo ozbiljno morali da postavimo novi obrazac, novi način korišćenja muzike. Muzika bi trebalo da bude upletena u priču, tako da neko ne započne pesmu iz vedra neba”, preneo je Volt svoj stav muzičkom sektoru u glavnom sastavu: kompozitor Frenk Čerčil I tekstopisac Leri Mori. Iz te saradnje nastale su nezaboravne pesme “Ja želim (I’m Wishing), “Jedna pesma” (On Song), “Sa osmehom i pesmom” (With A Smile and a Song), “Dok radiš zviždući” (Whistle While You Work), Haj-ho” (Heigh-Ho)… Među njima je najpoznatija pesma iz repertoara, ona kojoj su ljudi iz sveta muzike (pogotovo džez scene) postavili omaž – “Jednog dana moj princ će doći” (Someday My Prince Will Come).
Kao inspiracija za dizajn Snežane poslužila je Mardž Belčer, buduća prva supruga animatora Arta Bebita, koja se kasnije proslavila pod imenom Mardž Čempion, preuzevši prezime drugog supruga. Ona se pokazala kao izvrsna plesačica, koreograf i glumica. Njen snimljeni filmski zapis inspirisao je animatore za lik Snežane. Čuvena glumica Lusil Lavern, osim što je bila snimana za vizuelnu reference kraljice i veštice, doprinela je i svojim glasom za oba lika. A što se tiče Snežaninog glasa, dok je kasting bio u jeku, Dizni je postavio u svojoj kancelariji ozvučenje koje je direktno bilo povezano s prostorijiom gde su se održavale audicije. Većinom glasova nije bio zadovoljan. Ni mlada buduća zvezda muzičkih filmova Dijana Derbin nije bila te sreće da prođe sa tadašnjih četrnaest godina jer je njen glas zvučao zrelo. Dizni je rešio problem kada je čuo glas mlade devojke od osamnaest godina Adrijane Kaseloti, koja je nastavljala porodičnu tradiciju u pevanju italijanskih opera.
Zbog stalnog perfekcionističkog pristupa filmu, pred kraj produkcije studio je ostao bez novca. Roj Dizni, koji je vodio finansije, jedva je ubedio svog brata Volta da pokaže nedovršen film predstavniku korporacije “Bank of America” da bi mogli da produže nastavak snimanja. Bankaru je bila prikazana nedovršena verzija filma, s crno-belim crtežima, storibordovima i s nekoliko završenih segmenata. Volt je sedeo pored njega i lično mu objašnjavao detalje tokom nemih delova kako bi se prevazišao tehnički nedostatak. Kad se projekcija završila, otpratio je bankara do njegovih kola. Tokom te šetnje nije bilo nijedne reči o pregledanom materijalu, što je Diznija navelo da pomisli na najgore. Bankar se smestio u automobil i pokrećući motor bacio pogled prema Voltu i rekao: “Slušaj, od onoga tamo ima da zaradite brdo para”.
Film je doživeo spektakularnu premijeru 21. decembra 1937. godine u “Karthej Serklu” (Carthay Circle Theater), bioskopu u Holivudu. Mnoge holivudske filmske zvezde prisustvovale su tom događaju, od Marlene Ditrih, Klarka Gejbla, Širli Templ i ostalih. Diznijeva ekipa nikad do tada nije imala priliku da prisustvuje takvoj gala premijeri. Kritičari i publika bili su oduševljeni. 4. februara 1938. počela je nacionalna distribucija. U Njujorku, u Radio City Music Hall-y, film se održao na repertoaru rekordnih pet uzastopnih sedmica, dok je u Parizu na redovnom ostao 31 nedelju. Tokom 1938. i ostatak sveta uživao je u filmu. U našoj zemlji premijerno je prikazan u beogradskom bioskopu “Luksor” 7. oktobra 1938. kada su i lokalni kritičari iskazali pozitivne utiske. Godine 1939. za vreme dodele Oskara, Dizni je dobio počasnu nagradu sa osam statueta: jednu normalne veličine i sedam patuljastih. Osim što je ogromnim uspehom spasao studio od bankrotsva, prvi Diznijev celovečernji crtani film doprineo je i da se odnos Holivuda prema animiranom filmu promeni tokom noći. To je bilo doba kada se moglo rizikovati i boriti za novi film, bilo uspešno bilo neuspešno, za razliku od današnje industrije, koja je preopterećena jedinom mišlju da se po svaku cenu zaradi novac. Da bi se taj novac mogao zaraditi, svaki oblik eksperimenta, inovacije ili nove ideje u filmskoj priči je nepoželjan. Najvažnije je namamljivati publiku u sale iznova i iznova sa istim ispričanim pričama ili ponovnim obradama popularnih hitova iz prošlosti, što dosta umanjuje šansu da se pokažu i dokažu novi filmski autori. Istorijski rad iza ovog filma trebalo bi da bude velika pouka za sve ljude iz filmske struke. Jer, pamćenje ovakvog poduhvata može dati ogroman podstrek za rad kreativnim ličnostima pod današnjim “sigurnim” industrijskim okolnostima. Ako su granice već jednom probijene u prošlosti, to je i te kako moguće uraditi i danas.”
Izvor: YouTube
https://www.youtube.com/watch?v=HI0x0KYChq4&t=38s
https://www.youtube.com/watch?v=HI0x0KYChq4
https://www.youtube.com/watch?v=VE08AxkIQQ4
https://www.youtube.com/watch?v=HLQ2sYxktMQ
