Naslovi za čitanje po preporuci bibliotekara

Naš izbor za Vas – Naslovi po preporuci bibliotekara 

Predstavljamo Vam pomalo zaboravljena, žanrovski različita, dela svetskih i domaćih klasika, kao i naslove savremenih autora koje je aktualizovala pojava i globalno širenje korona virusa.

Autori predstavljenih dela razmatraju univerzalne teme, kao što su čovekovo postojanje i ranjivost, nepoželjne tekovine civilizacijskog razvoja, apokaliptične vizije sveta, epidemije, smrt, gubitak, strah i bol, izolacija i bekstvo u imaginarne svetove, ali i velike, neprolazne ljubavi.

Zaronite u svet naučnih otkrića, saznajte mnoštvo fascinantnih činjenica, pronađite odgovore i istorijske paralele, proniknite u prirodu ljudskih bića – ili se jednostavno prepustite mračnim virovima spisateljske mašte i uživajte u dobrom štivu.

Svi preporučeni naslovi su dostupni u knjižnom fondu kladovske biblitoeke: 

„Apokalipsa“ – D. H. Lorens: nadovezujući se na Ničeov kritički poduhvat o hrišćanstvu, autor u ovom eseju istražuje završni biblijski tekst Otkrivenje Jovanovo.

„Besnilo“ – B. Pekić: (naučno)fantastični roman proslavljenog srpskog pisca univerzalna je matafora o zaraženim ljudima koji se bore sa zlokobnim virusom, ali i sa besnilom u sebi i besnilom koje vlada u njihovoj okolini.

„Gen: intimna istorija“ – S. Mukaradži: u ovoj medicinskoj studiji, autor ovenčan Pulicerovom nagradom pojašnjava ulogu gena u ljudskom razvoju, ponašanju i fiziologiji. Preispitujući mnoge filozofske i moralne dileme, autor se bavi i potencijalnim ishodima koje bi manipulacija genima mogla da ima u budućnosti.

„Godina kuge“ – D. Defo: istorijski je roman iz pera autora čuvenog „Robinzona Krusoa“, napisan u formi memoara jednog londonskog građanina za vreme epidemije kuge 1665. godine.

„Groznica“ – D. Šulman: u ovoj maštovitoj, (naučno)fantastičnoj ljubavnoj priči u nastavcima, tajanstveni virus spaja neustrašivog rimskog gladijatora i devojku iz XXI veka. Saznajte da li ljubav može preživeti sudar dva sveta, sudar koji dovodi u pitanje i opstanak samog vremena.

„Dani kuge“ – E. Pas Soldan: roman za koji je autor dobio nagradu „Premio Nacional de Novela“, govori o Kasoni – zatvoru čiji hermetičan svet krije mnoštvo različitih likova i koje na okupu drže misteriozan kult posvećen osvetoljubivoj boginji, vera i strah od kuge.

„Dekameron“ – Đ. Bokačo: jedno od najznačajnijih srednjevekovnih dela italijanske i evropske književnosti, zbirka koja se sastoji od 100 novela i istovremeno važan istorijski dokument o životu u XIV veku. Tokom deset dana, sedam devojaka i tri mladića, sklonivši se od kuge koja je harala Firencom, spas je pronašlo u pričanju priča prožetih kritikom lažnog morala, kao i univerzalnom porukom da treba uživati u svakom trenutku.

„Ženski Dekameron“ – J. N. Voznesenska: inspirisana Dekameronom, ovo je zbirka priča deset trudnica, koje se nalaze u karantinu u jednom ruskom porodilištu.

„Zona usijanja“ – R. Preston: u ovom istinitom medicinskom trileru, autor izveštava o događajima između 1967. i 1993. godine i smrtonosnim filovirusima koji se pojavljuju iz kišnih šuma Afrike.

„Kuga“ – A. Kami: remek-delo francuskog nobelovca koje govori o surovosti preživljavanja i grčevitim naporima ljudske vrste da se odupre ne samo smrti, već i samoj ideji o njoj.

„Kuga & Kolera“ – P. Devil: uzbudljiv istorijski roman o životu genijalnog naučnika i pustolova Aleksandra Jersina, koji je 1884. godine otkrio bacil kuge.

„Ljubav u doba kolere“ – G.G. Markes: koristeći epidemiju kolere kao mizanscen, kolumbijski nobelovac u čuvenom romanu istražuje tezu o ljubavi kao bolesti.

„Kraj iskrivljenog sveta“ – M. Korona, u romanu za koji je autor 2011. godine dobio prestižnu italijansku književnu nagradu „Bankarela“, polazi se od teze da čovek, kako bi preživeo nakon katastrofa, mora da stvori novi svet vraćajući se vrlinama i vrednostima koje je savremeno društvo zaboravilo.

„Kraj nama poznatog sveta“ – E. Lu, roman iz čijeg naslova i teksta proviruje apokaliptična vizija sveta, potvrđuje autora kao visprenog pripovedača nesvakidašnje percepcije. Možda je upravo „Kraj nama poznatog sveta“ jedan od ključeva za razumevanje naše posrnule planete.  

 „Priručnik za hipohondre“ – Dž. Naiš: u ovoj bogatoj zbirci nadrealnih medicinskih istraživanja autor se bavi najneobičnijim bolestima, najneočekivanijim pretanjama ljudskoj dobrobiti, kao i najčudnijim načinima da se nastrada.

„Priče o kugi“ – M. Vargas Ljosa: predstavljaju slobodnu adaptaciju "Dekamerona" iz pera slavnog peruanskog nobelovca, čija je polazna tačka beg grupe osoba u imaginarni svet, kako bi izbegle kugu koja pustoši njihovo okruženje.

 „Slučaj Kobra“ – R. Preston: medicinski triler koji opisuje usamljeni teroristički napad na Njujork uz pomoć virusa stvorenog genetskim inženjeringom.

 „Slepilo“ – Ž. Saramago: u jednom od svojih najčitanijih romana, portugalski nobelovac, ispredajući priču o neobjašnjivoj epidemiji slepila, zapravo slika potencijal svake katastrofe da iz ljudi izvuče ono najbolje i ono najgore.

„Smrt i njeni hirovi“ – Ž. Saramago: u ovom alegorijskom romanu baroknog stila i iznenađujućeg početka, nobelovac razmatra niz teoloških i metafizičkih pitanja o postojanju, poželjnosti utopije, mogućnosti raja i pravih osnova religije.

„Stanica jedanaest“ – E. Sent Džon Mandel: elegični (naučno)fantastični roman koji govori o misterioznom gripu koji je pokosio većinu stanovništva, a preživele primorao da se bore za goli opstanak. Petnaest godina kasnije, glumačka trupa izvodi predstave po opustošenom svetu, sa ciljem da se lepota tog nekadašnjeg sveta na zaboravi – dok tajanstveno zlo vreba iz prikrajka.

„U vrtlogu kuge: crna smrt i svet koji je ona oblikovala“ – N. F. Kantor: u ovom uzbudljivom istorijskom romanu otkriva nam se vek u kome je „crna smrt“, splet pandemija predvođen kugom, doslovno razneo sve čega se domogao, prepolovio stanovništvo, uništio privredu i postojeću kulturu evropskog kontinenta.

„U senci crne smrti“ – D. Nenadić: jedinstven je pikarski roman u savremenoj srpskoj književnosti, u kome se glavni junak, na plovidbi prepunoj iskušenja i opasnosti, kraj afričke obale suočava sa kugom – tom strašnom srednjevekovnom „crnom smrću“.

„Homo deus: kratka istorija sutrašnjice“ – J. N. Harari: ova humanistička studija nastavak je bestselera „Sapiens“ i opisuje moguće budućnosti koje bismo mogli iskusiti, imajući u vidu istoriju i sadašnje stanje u svetu.

Priredila; Milica Vuković