Promocija zbirke pesama Miloša Petrića iz Kladova

Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo u petak 12. oktobra 2018. godine sa početkom u 19 časova u prostoru vila „Ruže“ u Kladovu, organizuje promociju zbirke pesama Miloša Petrića iz Kladova, pod nazivom „Tragovi prošlosti“.

Na promociji će govoriti Višeslav Živanović, publicista iz Kladova i Danijela Barać Kostandinović, član uredničkog odbora. 

Iz recenzije Višeslava Živanovića izdvajamo:

„Životna ispovest u stihovima“. Od rodne Tare do Kladova, putujući preko celog sveta, u autoru ove knjige je užegnuta žiška, koja je celog života tinjala a razgoreva evo ovde pred vama. Svoju životnu ispovest napisao je u stihovima.

Kraj u kome se rodio, nagradio ga je likom, oblikom i glasovima, koje je poneo i nosio ceo svoj život sa sobom. Lepota krajolika i reč, koja je kratka lepa i jasna probudili su u njemu ljubav prema obliku i reči. Otuda je rano počeo da se interesuje za vajanje i pisanje. U vajanju prihvatio je drvo, tu drevnu slovensku materiju, a u pisanju reč.“

Iz biografije autora izdvajamo:

„Miloš Petrić, danas živi u Kladovu, malenom gradiću okruženom prelepim Dunavom sa neukrućenim prirodnim bogastvom , koje je savršeno uklopljeno u čeljustima planine Miroč. Stvara i radi u okruženju porodice od 15 članova: dece, zetova, snajki i unučadi. To porodično okruženje predstavlja njegovo najveće bogastvo i daje smisao životu.

Rođen je 1948. godine, u podnožju planine Tare, u selu Beserovina, između Bajine Bašte i Perućca, od oca Milana i majke Milenke, a ima dve sestre i brata. Živeo je na Tari, gde je od malih nogu počeo da radi duborez od javora, danas na Dunavu radi od leske, a u Africi je radio na „drvetu ljubavi“. On u drvetu vidi neko božanstvo, oživljavanje nekih dalekih korena i njihovo očuvanje za današnjicu i nova pokolenja.

Radio  je na izgradnji 36 brana i elektrana u bivšoj Jugoslaviji, Evropi i Africi. Jedna od najvećih hidroelektrana mu je HE „Đerdap 1“ u Srbiji, a od svetskih Aenzada u Africi. Najveću podršku za svoje stvaralaštvo i rad ima od svoje supruge Živanke Petrić, poreklom iz sela Čubre kod Negotina.

Miloš Petrić, svojim decenijskim radom može se pohvaliti zbirkom od oko 700 figura urađenih duborezom u drvetu. Među njima su sve lepe žene sveta, a najviše Srpkinje, one sa filmskog platna, pozorišnih dasaka, pevačice i lepotice sa raznih izbora za najlepšu ženu.

Ikone, sveci i svetice zauzimaju poseban segment u radu i stvaranju, a rad na istim donosi spokoj, mir i duševnu stabilnost. U tom skladu dominira najveća figura „20. vek“  u kojoj je u duborezu sklop ljudi, svetica, životinja i riba.

Radi i piše, svestrano sa puno žara, stvara za mlade. Napisao je preko 500 pesama, pripremio štivo za tri romana i izlagao na 10 izložbi.“