Zoran Ž. Paunović književnik i pisac iz Kladova

Ponosni na književne uspehe Zorana Ž. Paunovića iz Kladova, delimo sa Vama intervju obavljen sa njim u emisiji "Gutenbergov odgovor“ Radio Beograda 2, koja je posvećena savremenoj domaćoj književnosti.  

Podsećamo; 
Zoran Ž. Paunović, pisac i prevodilac sa engleskog i makedonskog jezika, rođen u Kladovu, živi i radi u Beogradu. Najvažniji prevodi: „Talentovani gospodin Ripli“ Patriše Hajsmit, „U ulici zelenog delfina“ Sebastijana Foksa, „Pod žabom“ Tibora Fišera, „Dvadeset i prvi“ Tomislava Osmanlija, pripovetke Dilena Tomasa. Objavljuje kratke priče u književnim časopisima i na veb-portalima u zemlji i regionu. Autor je šetnjopisa „Oko podneva“ (Balkanski književni glasnik, 2020).

Intervju sa Zoranom Ž. Paunovićem: Običan čovek nije junak, a trebalo bi da bude

Imam to zadovoljstvo da u studiju pozdravim svog sagovornika, proznog pisca, prevodioca Zorana Ž. Paunovića. Zorane, dobar dan, dobro došao. Hvala što si pristao na razgovor.

Dobar dan, Saša. Drago mi je što sam ovde. Hvala tebi na pozivu.

Više je tu povoda, mada će najviše u fokusu biti tvoja najnovija knjiga, "Tragovi u snegu" koja je objavljena u Laguni. No, pre toga, možda si ti najpoznatiji na našoj književnoj sceni kao prevodilac, i to sa engleskog jezika. Kako vidiš uticaj prevodilačkog posla na tvoje prozno pisanje?

Svakako postoji uticaj prevođenja na moje pisanje, jer je to i jedan neprestani vid učenja… Tokom prevođenja književnih dela otkrivam različite koncepte, različita književna rešenja, dobra i loša, različite forme, koje me direktno ili indirektno inspirišu. Budući da prevodim i vesti skoro 25 godina, rekao bih i da njihov format utiče na moje pisanje.

Pre nego što se posvetimo „Tragovima u snegu“, pomenuo bih tvoju knjigu iz prošle godine, o kojoj nismo podrobnije razgovarali, ali sada možemo da skrenemo pažnju na nju. To je prozna knjiga, specifična, zove se „Oko podneva“ a izdavač je Balkanski književni glasnik. To je u neku ruku i polimedijalna knjiga, ili duomedijalna, pošto pored proznog teksta sadrži i fotografije; sa druge strane, kako bih rekao, ima dnevničko-putopisni karakter… Ti sam, ili narator, da tako kažem, u tom proznom tekstu taj tekst naziva šetnjopis, budući da je reč o šetnjama po opštini Stari grad, odnosno po Dorćolu. Kako bi ti odredio karakter i koncept ove knjige gde se srećemo sa našom svakodnevicom, koja je često nevesela i drastična, evo da, recimo, pomenem primer prvog teksta gde se pominju neki anticivilizacijski akti, kao što su uriniranje u haustoru, a sa kojima se narator sreće?

Namera šetnjopisa „Oko podneva“ je bila da uhvatim trenutak, ono svakodnevno, prolazno, efemerno… Život... Sam život koji teče, onakav kakav jeste i kakav se odvija oko nas a koji najčešće i ne primećujemo zaokupljeni svako svojim brigama, mislima, a i samim životom, ili ne želimo da ga primećujemo. Ali i da ujedno demistifikujem jedan deo grada, pretežno Dorćola, i njegovu okolinu, koji ubrzano nestaju… U šetnjopis sam uvrstio i novinske izveštaje kao potvrdu sećanja koja žitelji tog dela grada nose u sebi ali i lične, i književne refleksije na dešavanja sa kojima sam se susretao tih dana. A koncept je, rekao bih, vrlo jednostavan – šetnja Dorćolom oko podneva, koja počinje nešto pre i završava se nešto nakon 12 sati, svakog dana tokom jedne sedmice, i to najpre tokom preuranjenog a vrelog leta početkom juna 2018, kad mu vreme nije, i potom tokom miholjskog leta krajem oktobra 2019, i beleženje najupečatljivijih događaja, pojava i tako dalje. tokom tih istih šetnji. U časopisu „Balkanskog književnog glasnika“, objavljen je i treći deo, kojeg nema u knjizi, a koji se konačno odvija tokom pravog, kalendarskog, leta, ali 2020. godine, u vreme protesta ispred zgrade skupštine…

Nastavak intervjua: 
https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-intervju-sa-zoranom-z-paunovicem-obican-covek-nije-junak-unos-20538.html?fbclid=IwAR1tRJ2HgPU1qf6ULnYrfY1k8V6mwLDsaeCBgLAM6rdiXMG293rWf2nUKIc